Da li bi ljubimci mogli da počivaju uz vlasnike? Priča iz Brazila promenila zakon - UNA pita da li je takvo rešenje moguće i kod nas
Dok su za jedne ljubimci članovi porodice, drugi smatraju da groblja treba da ostanu isključivo mesta počinka ljudi
Autor: Nađa Obradović
17.02.2026. 20:50
Podeli:
Pas koji je godinama živeo na groblju uz grob svog vlasnika inspirisao je promene zakona u Brazilu koji je dozvolilo sahranjivanje kućnih ljubimaca u grobnicama svojih vlasnika. Da li je takvo rešenje zamislivo i u Srbiji i šta o tome misle vlasnici pasa, a šta građani? Više u prilogu Nađe Obradović.
Iako je priča iz Brazila pokrenula veliku pažnju, ta zemlja nije jedina koja je omogućila zajedničku sahranu ljudi i njihovih ljubimaca. Slična pravila već postoje u delovima Italije, Nemačke, Australije i Sjedinjenih Američkih Država. Da li je Srbija spremna na takav korak i da li zakon treba da prati promene u našem odnosu prema životinjama?
Za mnoge vlasnike, psi i mačke nisu samo životinje, već ravnopravni članovi porodice.
"Smatramo psa članom porodice, on sa nama putuje, sa nama spava. Ta sreća koju ja dobijem od njega kada me on dočeka na vratima kada uđem, to je jedino bezuslovno i istinski, i mislim da to razumeju ljudi samo koji imaju pse", kaže za UNU vlasnik kućnog ljubimca Anja Polovina.
Sa druge strane, građani koji nemaju kućne ljubimce često drugačije gledaju na ovo pitanje, smatrajući da groblja treba da ostanu isključivo mesta počinka ljudi.
Veterinari ističu da gubitak ljubimca kod mnogih izaziva duboku tugu, često uporedivu sa gubitkom bliske osobe.
"Deset, 12, 15 godina brzo prođe, a navikli ste da je tu sa vama neprekidno, tako da jako teško reaguju. Tako da ako imate nekoga kući, reči mogu da pomognu, ali ste na kraju dana ipak sami i opet mislite o tome, tako da je jako teško", navodi za UNU doktor veterinarske medicine Zorislav Roša.
Mnogi vlasnici traže načine da sačuvaju uspomenu, pa čak i kremiraju, ili sahranjuju kućne ljubimce na grobljima koja su za posebno određena. Jedno takvo postoji i u Beogradu. Ova praksa pokazuje koliko duboko ljudi doživljavaju vezu sa svojim životinjama i koliko im je važno da ta veza bude i simbolično očuvana.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
