Da li je Beograđanin titula dobijena rođenjem ili nešto što se stiče - ljubavlju?

Dušku Radoviću nije smetalo to što je bio iz Niša da voli i da piše o Beogradu. Međutim, narativi se menjaju. Za praznike je ponovo zaživela rečenica "Svi Beograđani su otišli kući", ali i polemika: da li je grad pun dođoša i ko Beogradu kvari, šta god to bilo, ugled? 

I dok se poslednji sati prazničnog vikenda troše na restorane, pijacu i šetnju, na internetu se vodi ljuta borba: Da li imate dozvolu za život u Beogradu?

Polemika je nastala zbog dozvola za stanovanje, koje su, između dva rata, morali da imaju svi koji žive u prestonici.

Ispod slike dokumenta, ređaju se komentari: to treba da se uvede opet jer ima mnogo dođoša; i kuso i repato je naselilo Beograd i slično.

I pravo u srce starog grada, gde drugde nego na pijaci osnovanoj 1927. godine, otišli smo da potražimo odgovore.

A stereotip je da obično donose ajvar i akcenat. No, i multikularnost ima svoje lice i naličje, baš kao i pomenuta dozvola za stanovanje. Ona je zapravo bila privremena lična karta. 

Podela na "rođene" Beograđane i dođoše se poslednjih godina aktuelizovala, nje su svesni i starosedeoci, ali kažu da ne mare. U poznanstvima gledaju neke druge stvari.

Ipak, dobra strana priče je da se rat sa instagrama, predrasude i neprijatni komentari o dođošima nisu prelili van sajber prostora. 

Na hiljade kofera danas se skotrljalo autobuskom stanicom, pravo u Balkansku, što znači samo jedno: starosedeocima su stigle komšije!

I evo, Beograđani se vraćaju kući. Jedini zaključak koji se nazire jeste taj da prestonica ne bi ni postojala da se u nju već  ne dolazi iz drugih gradova - a možda je pored mesta rođenja, važno i ono što se nosi u srcu.