Da li je najbliža škola najbolja? Neke nemaju ni za dva odeljenja - 'Ribnikar' upisalo svega 40 prvaka

Prošle nedelje završen je upis prvaka u beogradske osnovne škole. Kao i svake godine, neke škole moraju da uvode nova odeljenja, a u drugima jedva popune dva odeljenja prvog razreda, što je, posle majske tragedije, slučaj u OŠ "Vladislav Ribnikar" u koju se upisalo 40 prvaka. 

Načelnik Školske uprave Beograda Dragan Filipović kaže da roditelje uvek savetuje da je najbolja škola ona koja je najbliža. Ipak, ne razmišljaju svi roditelji tako.

Sve o bodovanju na maloj maturi: Kako se računaju bodovi i i koliko poena nosi koji test

Mnogi se još sećaju kako su ispred Osnovne škole "Pavle Savić" u Mirijevu roditelji čekali u redovima od ranih jutarnjih sati kako bi svoju decu upisali u prvi razred. Bilo je to pre dve godine, kada su mirijevske osnovne škole imale najviše prvaka. Broj odeljenja povećan je sa sedam na 11, a u školu su pošla 2.033 prvaka.

Prošle godine prvi razred u Srbiji upisalo je više od 63.000 dece. Tradicionalno se u osnovnim školama u centru grada traži mesto više. Osnovna škola "Drinka Pavlović" već 60 godina ima četiri odeljenja prvaka. Ove godine, prvi razred upisalo je 90 đaka.

"Od kovida mi upisujemo neznatan broj, do 10 odsto, manje nego prethodnih godina. Na našoj teritoriji postoji sedam osnovnih škola, a Stari grad je mala opština i teritorijalno i brojčano, po broju građana i imamo veliki broj dece koja dolaze sa drugih opština u našu školu iz opravdanih razloga", objašnjava za RTS Biljana Popović, direktorka OŠ "Drinka Pavlović".

Roditelji uglavnom biraju najbližu školu kako bi lakše uskladili obaveze deteta sa svojim poslom. Međutim, nije bitno samo to. Direktorka OŠ "Drinka Pavlović" kaže da roditelji, bake i deke koji su nekada pohađali tu školu, insistiraju na tome da se i njihova deca i unučići tu upišu zbog različitih pogodnosti.

Od osnivanja, ta škola ima samo prepodnevnu smenu za đake od 1. do 4. razreda. Postoji i celodnevna nastava, što je nekim roditeljima i te kako korisno. Đaci ove škole, pre zvaničnog uvođenja drugog stranog jezika, uče nemački već od 1. razreda.

OŠ "Josif Pančić" na Čukarici ove godine upisala je 160 prvaka. Od devedesetih tradicija je šest odeljenja.

"Mi pored toga što imamo mali broj dece na našoj zvaničnoj teritoriji, imamo čitave prostore Banovog brda s kojih dolaze deca baš u ovu školu. Mi imamo šest odeljenja u generaciji i uspeli smo ove godine da upišemo 160 đaka i tako popunimo naše obaveze koje nas čekaju kroz broj odeljenja", navodi Milan Bajić, direktor OŠ "Josif Pančić".

Neke škole povećavaju broj prostorija, neke imaju veliki broj upisanih prvaka stalno, a neke se pitaju koliko će u budućnosti imati maturanata. Nakon majske tragedije, OŠ "Vladislav Ribnikar" ove godine upisalo je 40 đaka.

Načelnik Školske uprave Beograda Dragan Filipović kaže da se svake godine povećava broj prvaka, ali da još nemaju tačan broj đaka koji od septembra kreću u školu.

“Kapaciteti u pojedinim naseljima kada je reč o školama koje su trenutno postojeće su zaista na granici. Moramo da razmišljamo već unapred za sledeću godinu šta ćemo raditi u pojedinim naseljima, kao što je recimo Mirijevo, ili kao što je blok West na Novom Beogradu ili kao što je Borča”, dodao je Filipović za RTS.

Kada je reč o školama u Mirijevu – OŠ “Pavle Savić” i OŠ “Despot Stefan Lazarević”, ističe da čekaju stručno uputstvo koje izlazi sredinom juna, a nakon toga se Školskoj upravi obraćaju davanjem saglasnosti za povećan broj učenika u odeljenju.

“Od ove školske godine 28 učenika je u odeljenju, kada je reč o osnovnim i srednjim školama o prvim razredima. Inače, do sada je svake godine taj prag bio 30, pa onda uz saglasnost Školske uprave odeljenje može da broji 33 učenika. Sada će uz saglasnost školske uprave odeljenja brojati 31 učenika”, objašnjava Filipović.

Vršnjačko nasilje raste, a kako da stane? Stručnjaci za UNU o rešavanju gorućeg problema u Srbiji

Da li je najpopularnija škola nužno i najbolja?

Naglašava da uvek roditelje savetuje da je najbolja škola ona koja je najbliža.

“Neki ne razmišljaju tako i onda imamo situaciju. To se najčešće dešava u Beogradu kada je reč o školi 'Vlada Aksentijević' na Paliluli, tu imamo jedan popriličan priliv učenika sa leve obale Dunava iz Koteža ili Krnjače, jer je roditeljima lakše da na putu do posla i kada se vraćaju ostave dete, jer je škola što bi se reklo usput. Ili recimo kada je reč o školi 'Drinka Pavlović', ona je svojevremeno takođe važila za jednu školu u koju su vrlo često dolazili učenici koji joj ne pripadaju teritorijalno”, dodaje Filipović.

Ističe da škola može prihvati molbe roditelja za upis dece koja teritorijalno ne pripadaju toj školi, ali da prvo testira i upiše učenike sa teritorije koja joj pripadaju.

“Oni imaju prioritet. Tek nakon toga škole su u mogućnosti da upišu i drugu decu”, dodaje Filipović.

Uvek su postojale popularne škole, a da li su one i najbolje? Filipović navodi da je u toku spoljašnje vrednovanje škola koje sprovode prosvetni savetnici.

“Postoje procene i ocene koje su škole dobile i te škole jesu tradicionalno na glasu, ali izdvojio bih školu 'Pavle Popović' u Vraniću, škola opštine Barajevo, koja je dobila četvorku i to po svim indikatorima, skoro u svim oblastima standarda koji su postavljeni kroz sistem spoljašnjeg vrednovanja”, navodi Filipović.

Ističe da će svaka škola dobiti ocenu. “Raznoliki su podaci i ne mora da znači da ona škola koja važi za najbolju je dobila i najveću ocenu”, poručuje Filipović. Kada je reč o OŠ “Vladislav Ribnikar”, Filipović potvrđuje da se do sada 40 đaka prijavilo za tu školu.

“To su upisani učenici koji teritorijalno pripadaju školi. U ovoj školi još uvek nemamo upisa vanteritorijalnog. Kao i u školama 'Vlada Aksentijević' i 'Drinka Pavlović', tako isto je bilo ranijih godina i u 'Ribnikaru' - popriličan broj učenika koji ne pripadaju školi teritorijalno”, kaže Filipović.

Uskoro počinje trka za upis: Privatni fakulteti u Srbiji sa najskupljim školarinama