Da li su kraći časovi rešenje? Sagovornici za UNU o modelu nastave od 30 minuta
Sagovornici UNE smatraju da promene u obrazovnom sistemu moraju biti pažljivo planirane
Autor: Mia Đaković
18.01.2026. 21:50
Podeli:
A da li je model skraćenih časova sa 45 minuta na pola sata zaista primenljiv u praksi? Pitali smo da li je manje minuta i manje problema, ili pak obrnuto?
Posle višenedeljnog zimskog raspusta, đaci se vraćaju u školske klupe. I sutra će jedan čas trajati 45 minuta ali se otvara pitanje treba li on da bude čak 15 minuta kraći. Jedno od mišljenja je da to nije najbolje rešenje.
Predstavnik Sindikata Šeste beogradske gimnazije Uroš Tepavac ocenjuje da bi skraćivanje časova dodatno otežalo rad nastavnicima i povećalo administrativno opterećenje.
"Organizacija bi bila znatno komplikovanija. Sindikati su se godinama borili za smanjenje administracije, a ovo bi značilo upravo suprotno. Nastavnik bi postao pretežno administrativni radnik, dok bi sam nastavni proces bio sveden na minimum", istakao je Tepavac za UNU.
Predlog je na stolu, a mišljenja su oprečna. Ministar Stanković istakao je da deca danas imaju takozvanu difuznu pažnju, koja je vezana za kraći vremenski period - s čim se slažu i psiholozi.
Psiholog Dragana Ivanović potvrđuje da je pažnja učenika slabija nego ranije, ali naglašava da trajanje časa nije jedini problem.
"Koncentracija jeste manja, naročito zbog dugog boravka na društvenim mrežama, ali je ključno kako je osmišljeno gradivo i plan rada. Važno je šta se uči i šta učenici realno mogu da dobiju za 30 minuta", objašnjava Ivanović za UNU.
Upravo to je, prema sagovornicima, i glavno pitanje - da li je pola sata dovoljno za obradu nastavne jedinice, pisanje eseja ili proveru znanja.
Tepavac navodi da bi skraćeni časovi mogli imati smisla samo uz ozbiljne sistemske promene.
"Trideset minuta bi bilo idealno ukoliko bi se smanjio broj učenika u odeljenjima, na 15 do maksimalno 20. Takođe, ako bi se nedeljni fond časova preraspodelio, pa se, umesto jednog časa, nastava održavala dva puta po pola sata. Tada bi nastavnik imao dovoljno vremena i za predavanje i za proveru znanja", kaže Tepavac.
Sagovornici UNE smatraju da promene u obrazovnom sistemu moraju biti pažljivo planirane i usmerene na kvalitet nastave. Kako ističu, bez smanjenja broja učenika u odeljenjima, jasnog plana i bolje organizacije gradiva, skraćenje časova ne bi donelo suštinsko unapređenje obrazovanja, već bi dodatno otežalo rad nastavnicima i umanjilo obrazovni efekat za učenike.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
