Da se zlo više nikad ne ponovi: Šta je svetu donela Deklaracija o ljudskim pravima?

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena je 10. decembra 1948. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i zahvaljujući tome 10. decembar se svake godine obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.

Deklaracija se sastoji od 30 članova. Iako oni pravno nisu obavezujući smatraju se osnovom prema kojoj svako pojedinačno zakonodavstvo mora da bude usmereno.

"Hoćemo da utvrdimo kulture sećanja i u Republici Srbiji s jedne strane, da su žrtve koje su bile podnete, koje su bile za vreme Drugog svetskog rata nevino stradale, da se vrlo jasno memoriraju, a da se političke prakse i sve ono što mi danas živimo bude utemeljeno na svim vrednostima univerzalne deklaracije, vrednostima neprkosnovenosti dostojanstva svake osobe, razumevanja uvažavanja i tolerancije svake osove sa mirom, kao trajnim političkim ciljem", kazao je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

Na današnji dan1941. Jevreji iz Beograda su poslati u koncetracioni logor na Starom Sajmištu koji je postao simbol secanja na Holokaust u Srbiji.

Izložba "Neke reči o Holokaustu u Srbiji" napravljena je sa ciljem da u kratkim crtama,  ukaže na neke od najvažnijih elemenata i događaja vezanih za istoriju Holokausta u okupiranoj Srbiji, kao i za kulturu sećanja u Srbiji danas.

"Svet je zanemeo, kako kažu, suočen sa zlom stradanjima i strahotama nakon Drugog svetskog rata  i okupio se oko deklaracije o ljudskim pravima, čiji temelj čini upravo suočavanje sa Holokaustom, osim suočavanja sa zlom i stradanjima, mi moramo danas kao društvo da se suočimo i sa zločinima i tišinom koju su počinili i naši sunarodnici", kaže autor izložbe Miško Stanišić.

Deklaracija je usvojena sa 48 glasova "za", nije bilo država protiv odluke, a osam, među kojima i ondašnja Jugoslavija, bile su uzdržane.