Danas je Badnji dan

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.

Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću, a osim toga, obeležava se liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom.

To je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića, praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični.

Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.

Prema verovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.