Danas slavimo tri praznika: Pali se badnjak, jede se med i mese vasilice

Danas se praznuje Mali Božić, prvi dan nove 2024. godine po julijanskom kalendaru. Srpska pravoslavna crkva proslavlja još dva praznika – slavu Svetog Vasilija Velikog i Obrezanje Gospodnje. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji i verovanja.

To je i prvi dan 2025. godine po julijanskom kalendaru, a u crkvenom kalendaru SPC označen je crvenim slovom i kao mrsan dan.

Danas se obeležava Mali Božić: Koji običaji se vezuju za ovaj praznik?

Nemojte propustiti ovaj datum: Znate li kada je Mali Božić - postoje i posebni običaji za taj dan

Danas se slave još dva velika praznika – Obrezanje Isusa Hrista i dan Svetog Vasilija Velikog.

Dan Obrezanja Isusa Hrista, osmog dana po rođenju, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Po običajnom kalendaru, naziva se i Mali Božić, jer se u mnogim krajevima ponavljaju božićni rituali.

Svetog Vasilija Velikog (Vasiljevdan) mnogi vernici SPC proslavljaju i kao krsnu slavu, a kako se obeležava 1. januara po julijanskom kalendaru, odatle i naziv za julijansku novu godinu – Vasilica.

Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop Kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina i u Atini je 15 godina učio filozofiju, retoriku i astronomiju, a školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov i Julijan, kasnije car otpadnik (Julijan Apostata). Kršten je u reci Jordan i bio je episkop Kesarije Kapadokijske skoro 10 godina. Kao veliki pobornik pravoslavlja, pun moralne čistote i verske revnosti, Vasilije se naziva Velikim, a u crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i svojom žaokom bode jeretike.

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.

Paljenje vatre na raskršćima

Srpska Nova godina ili Mali Božić imali su različit značaj u pojedinim porodicama ili sredinama. U mnogim krajevima je ostao običaj da se 14. januara ponove mnogi običaji karakteristični za Božić, pa se tako ponovo unosi badnjak u kuću, dočekuje položajnik i iznosi ostatak česnice na trpezu.

Po narodnim verovanjima, Srpsku Novu godinu valja dočekati budan, pa su mnoge devojke u novogodišnjem bdenju gatale da li će se te godine i za koga udati.

Takođe, verovanje je da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća, ali i ukućani tokom cele godine imali napretka. Mnogi Srbi veruju da na ovaj dan treba izbegavati svađe.

U nekim krajevima veruje da se danas treba čuvati da vas neko ne prevari. Isto tako je bitno da se na ovaj dan ne drema, jer ćete, po narodnom verovanju, čitave godine biti pospani i umorni. Posle novogodišnjeg ručka, običaj je bio da se pokupe kosti od pečenja, odnesu i stave na mravinjak, kako bi se, po verovanju, stoka množila kao mravi.

U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote.

U Hercegovini je običaj na taj dan spaliti ostatke badnjaka, dok se u pojedinim vojvođanskim mestima pale vatre na raskršćima.

Kako slavite praznike: UNA proverila poštujemo li stare i stvaramo li buduće tradicije

Božićnu pšenicu nikako ne treba baciti: Ovako je iskoristite