Danas su Bele poklade, najvažniji dan pred Vaskršnji post: Nekoliko običaja valja ispoštovati

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Bele poklade, praznik koji predstavlja poslednju stepenicu pred početak velikog Vaskršnjeg posta. Iako ga mnogi vezuju za bogatu trpezu punu mlečnih proizvoda, suština ovog dana je mnogo dublja - ovo je praznik praštanja i pomirenja.

Naziv praznika potiče od "bele" hrane - mleka, sira, jaja i kajmaka - koja se tog dana još konzumira, dok je meso već izostavljeno. Zato se nedelja Belih poklada naziva i siropusna, odnosno završetak perioda mlečne hrane pre ulaska u Vaskršnji post. Ipak, suština dana nije u trpezi, već u običaju koji se smatrao presudnim: iskreno traženje i davanje oproštaja. Otuda i narodni naziv Proštene poklade ili Proćke.

Počinje Vaskršnji post: Sveštenik za UNU o greškama koje vernici najčešće prave

Vest koja uliva nadu: Srbija povećala izdvajanja za lečenje retkih bolesti na 10,2 milijardi dinara

U srpskoj tradiciji Bele poklade su pre svega dan pomirenja. Smatralo se da u post treba ući čistog srca, bez zameranja i ljutnje.

U mnogim porodicama i danas se čuva običaj da mlađi traže oproštaj od starijih, ali i da se svi međusobno mire rečima:

"Oprosti ako sam zgrešio."

"Bog ti oprostio, i ja ti opraštam."

Nekada je ovaj čin imao gotovo obavezujući karakter. Posebno se verovalo da zet mora obići tastovu kuću, kumove i starije rođake i zatražiti oproštaj kako bi časno započeo post.

U mnogim krajevima postojao je običaj "praštanja u kući". Porodica bi se uveče okupila za trpezom u mirnijoj atmosferi nego inače, a stariji su podsećali mlađe da se pomire sa svima sa kojima su u svađi.

Verovalo se da ono što čovek nosi u duši na početku posta ima poseban uticaj na njegov život, pa se smatralo lošim znakom započeti ga u ljutnji ili nerazumevanju.

Pored porodičnih običaja, Bele poklade su nekada bile i dan zajedničkog veselja. U mnogim selima palile su se velike pokladne vatre oko kojih su se okupljali mladi, pevalo se i igralo, a ponegde se plamen i preskakao - kao simbol zdravlja i snage u godini koja dolazi. Postojale su i maskirane povorke. Mladi su se prerušavali u neobične ili šaljive likove i obilazili kuće, pevajući i zadirkujući domaćine. Verovalo se da smeh, buka i maska teraju zimu i sve zlo, dok su domaćini učesnike darivali jajima, sirom ili slatkišima.

U narodnom predanju Bele poklade su imale i zaštitnu dimenziju. Verovalo se da se te večeri okupljaju zle sile oko domaćinstva, pa su postojali posebni rituali zaštite.

U nekim krajevima: ljuske jaja su bacane u vatru, tabani su se trljali belim lukom, deci su oblačene prevrnute pidžame. Oi postupci su simbolično štitili od uroka i "nečistih sila", a vatra je imala značenje očišćenja pred post.

Otac Željko je sveštenik koji nosi i beli mantil: Za UNU objašnjava zašto treba biti zahvalan kada je najteže

Zašto nosimo krstić oko vrata? Sveštenik otkio simboliku, evo šta treba da piše na njemu