Deca dijabetičari da ne budu diskriminisana pri upisu u vrtiće i škole: Nadležni izradili preporuke

U saradnji sa Poverenicom za ravnopravnost, Udruženje za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug" i Udruženje "Hrabriša" uputili su Preporuke mera za upis i boravak dece u predškolskim ustanovama, radi unapređenja preventivno-zdravstvene zaštite dece sa retkim, neurotransmiterskim i hroničnim nezaraznim bolestima, rekla je danas Bojana Marković, predsednica Udruženja "Plavi krug".

Marković je za Tanjug istakla da se udruženje obratilo poverenici jer su se, kako kaže, u medijima pojavile priče da roditelji imaju problema pri upisu dece koja pate od dijabetesa u vrtiće.

"Ranije je taj problem bio aktuelniji, pa je usledilo zatišje tri-četiri godine, a zatim smo uvideli da se taj problem ponavlja, iako smo mi kao udruženje održali veliki broj predavanja u vrtićima u beogradskim opštinama, kao i u pojedinim osnovnim školama", kazala je Marković, prenosi Tanjug.

Ona ukazuje na to da se zbog nedovoljno informisanosti stvara otpor da se primi dete sa dijabetesom u vrtić.

"Imamo i dosta dobrih i pozitivnih primera i to moramo da istaknemo, jer bi ostale predškolske ustanove ugledale na to. Vi sada nemate nijedan vrtić gde nema deteta sa dijabetesom, dete koje ili upisuje sada, ili već pohađa vrtić. To se odnosi i na osnovne škole", poručila je ona.

Ističe slučaj iz prethodne školske godine, kada je detetu od dve i po godine ustanovljen dijabetes.

"Dete je još bilo u jaslicama, majka je imala dozvolu da do pete godine bude sa njim, a pre pete godine kada su otišli u predškolsku ustanovu naišli su na nerazumevanje, gde je traženo da dete ima pratnju. Kada su se nama obratili, rekli smo im da to nije u redu jer najmlađi koji imaju dijabetes treba da imaju istu vrstu socijalizacije kao i sva druga deca. To dete mora psihološki da se razvija isto kao i njegovi vršnjaci", objasnila je ona.

Marković objašnjava da problem nastaje zato što dete sa dijabetesom ima drugačije potrebe u toku dana, od toga da mu se proveri nivo šećera u krvi i da mu se da terapija jer medicinsko osoblje u predškolskoj ustanovi po zakonu nema obavezu da daje terapiju bilo koje vrste detetu.

Poručuje da detetu, u slučaju da ima dijabetes, u školi ili vrtiću nije potrebna posebna pratnja, već može da se obezbedi dodatno medicinsko osoblje.

"Niko kome ispričate taj problem ne veruje da se to zaista i dešava", kaže Marković.

Procenjuje se da više od 2.000 dece u Srbiji ima dijabetes, a prema njenim rečima, dešava se da se ta bolest dijagnostikuje i kod beba.

"Imali smo i slučaj kada je dete, koje se upisivalo u prvi razred osnovne škole, a kome je mesec dana pre polaska u školu otkriven dijabetes, dodeljena učiteljica odbila da primi zbog toga. Sada zamislite da u trenutku kada treba da oseti tu najjaču podršku u ustanovi i naiđe na zagrljaj i razumevanje - njemu se desi diskriminacija", rekla je Marković.

Poručuje da tu vrstu stresa niko ne treba da doživi, bez obzira na bolest koju ima.

Marković je ukazala i na problem porasta broja dece koja pate od dijabetesa tipa 2.

"Moderan način života uticao je na to. Malo smo fizički aktivni, ishrana je nezdrava, a mi i kad radimo edukacije kažemo deci da je u redu da ponekad pojedu "fast food" i sladoled, ali da ne gledaju da to bude svaki dan i da ne bude praksa, već da deca pojedu nešto 'na kašiku'. Deca moraju da budu aktivna, a deca ne idu napolje danas, već su većinu vremena na telefonima", ocenila je ona.

Kada je reč o situaciji sa trakicama i sa senzorima za merenje nivoa šećera u krvi, Marković naglašava da je samokontrola dijabetesa ključna u dobrom vođenju računa o tome da ne dođe do komplikacija koje dijabetes može da razvije.

"Mi apelujemo i poslali smo na početku godine dopis gde smo tražili da se poveća broj test trakica za sve grupe pacijenata koji su i na insulinskoj terapiji i za one koji piju lekove. Ono što nam je bilo jako važno, jeste što u regionu i Evropi, svi koji pate od dijabetesa imaju pravo na senzore - to su uređaji koji kontinuirano 24 časa prate nivo šećera u krvi da u svakom trenutku pratimo kako nam se kreću šećeri i da možemo da odreagujemo, a to nam je jako važno. Verujemo da će Republički fond za zdravstveno osiguranje imati razumevanja za to", zaključila je Marković.