Deda Mraz i Božić Bata: Kako su različiti praznični običaji stigli do nas?

Božić se u Srbiji proslavlja vekovima unazad, a istorija kaže i da se Nova godina u Srbiji 31. decembra kao važan praznik slavi od 1945. godine. Uspeli smo da pronađemo one koji pamte nove godine i proslave Božića pre toga – one koji su umesto raskošnih poklona dobijali pomorandžu ili vunene čarape.

Nova Godina je brzo prošla – žurili smo da kupimo poklone i obradujemo druge, a već 7. januara u jednu molitvu slile su se sve želje o kojima smo mislili minulih meseci. U zavisnosti od toga gde živite u Srbiji, običaji se razlikuju, ali da li ste se zapitali – kako su oni stigli do nas?

Na pitanje da li su vam baka i deka nekada pričali kako su slavili Novu godinu ili Božić, stariji kažu da nije bilo slavlja kakva su ona danas. Dovoljna je bila jedna lepa pomorandža za Novu godinu, koja bi ostala nepojedena sigurno mesec dana dok su ukućani gledajući u nju. Ali – to je bilo zadovoljstvo!

Jelka se tada kitila za Božić, a ne za Novu godinu. Tada je postojao Božić bata, a ne Deda Mraz.

"Pojam Nova godina se u to vreme zvao 'Katolička nova godina'. Mi nismo imali pojam 'nova godina'. Nije bilo nikakvog običaja, to je tek posle došlo. Svi važni običaji održavali su se na Uskrs", ističe jedan naš stariji sagovornik.

Kako je došao Deda Mraz?

Srpski narod voli da slavi, kažu etnolozi. A u dodiru sa zapadnom kulturom – prevashodno Nemačkom i Austrijskom, u goste je došao i zauvek ostao Deda Mraz kakvog sada znamo. Naše pradede imale su više religijsku predstavu o njemu.

"Kod nas se Deda Mraz slavio na drugačiji način. To je ovde bio ili Sveti Nikola, koji je ostavljao poklone deci u cipelama, a kasnije je to bio Božić Bata. U neko, uslovno rečeno, novo vreme, a to su neka 1930. – 1940. godine prošlog veka, došlo je to. A sada je to već naša stara tradicija – to je bio put našeg Deda Mraza", objašnjava za UNU etnolog Miloš Rašić.

Komercijalizacija, digitalizacija, ali i brzina života, su neke običaje gotovo istisnule. Pisale su se čestitke, poštari su bili preopterećeni u ovo vreme, ali toga više nema. Naši stari su zapravo najviše praznovali 14. januar, svetog Vasilija, odnosno, kako se to danas popularno zove – srpsku Novu godinu.

Stariji kažu da, kada su oni bili mali, pažnja se mnogo više obraćala na Božić i na srpsku Novu godinu.

I na Božić, u našim domovima, ali i na trgovima i ostalim mestima gde se ljudi okupljaju, nezaobilazna je jelka. A prva jelka u Srbiji okićena je u Vojvodini pre 102 godine, kažu etnolozi.

"Tada su jelke, kad su počele da se kite, bile prisutne prevashodno u gradskim kućama. Kasnije se to širilo i na vangradsku sredinu. Zanimljivo je da su i oni u seoskim sredinama kitili grane nekog drveća. Ti ukrasi su bili ručne proizvodnje, medenjaci ili neke satenske trake koje su u tom trenutku mogle da se pronađu", objašnjava etnolog Rašić.

Iako se proslave i običaji razlikuju – zapravo je sve isto. Na listi želja su zdravlje, mir i ljubav. Jer šta god i kako da slavite – ne zaboravite da volite, baš kao što nisu ni naši stari.