"Dete je disalo, to nam je bila nada": Ispovest dr Stefanović koja je među prvima ušla u "Ribnikar" na dan masakra
Dr Ivana Stefanović govorila je za UNU o traumi koja ne bledi i prizorima za koje niko nije spreman
Autor: Web UNA TV
05.05.2026. 19:01
Podeli:
Ni tri godine kasnije sećanja na majske tragedije ne blede. U emisiji "Podne" na UNA televiziji gošća nam je bila doktorka Ivana Stefanović, žena koja je tog 3. maja 2023. godine među prvima ušla u Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar", zajedno sa ekipom Hitne pomoći.
Ona koja je, kako sama kaže, zatekla prizore na koje "nikada ne možete biti spremni u karijeri". Ali danas ne govori samo kao lekar. Govori i kao majka, jer je njeno dete tog dana pohađalo nastavu u toj školi.
Kako izgleda trenutak kada se sudare profesionalna dužnost i roditeljski strah? Šta nosi sa sobom tri godine posle? I da li se takve slike ikada mogu ostaviti iza sebe?
Doktorka Stefanović naglašava da je veoma važno da se o danu tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar" priča.
"U tom danu pamtim jednu užurbanost koja je nastala iz potpunog mira. Samo par dana pre toga mi smo svi praznovali i toliko su se deca radovala tom odlasku u školu i slikanju koje je u Ribnikaru tradicija, za almanah, i kada je mene moje dete pozvalo, ja uopšte nisam shvatila o čemu se radi. Ona je rekla - mama ozbiljno je, nemoj da prekidaš vezu. Nisam shvatala ozbiljnost situacije, čak i kada je kolega koji je prvi stigao tamo rekao pošaljite sve slobodno, ima mnogo ranjenih i mrtvih. I tada nisam shvatala, bila sam u ubeđenju da su lakše povrede, da je nemoguće da se tako nešto desi", rekla je Stefanović za UNU i dodala:
"Koleginici sam rekla da mi da rukavice, da mogu da pregledam, i ako sam tamo krenula ne kao lekar, nego kao mama. To mi je bilo potrebno da nekoga pregleda. Ispred škole me je dočekao nastavnik geografije, heroj koji je skoro pola škole sproveo na drugu stranu kada je shvatio šta se dešava", rekla je Stefanović za UNU.
Priznaje da je bila nespremna za prizore na koje je naišla tog dana u OŠ "Vladislav Ribnikar", ali da dalje nije razmišljala kao mama, već kao lekar.
"Često me pitaju koja je emocija, jednostavno emocije nema, da je imalo svi bi se raspali tu. Razmišljali smo samo kako da pomognemo deci", rekla je i dodala da ništa nije zaboravila ni dan-danas od svega toga što se dešavalo i da tri godine ne može da zaplače, jer, kako je rekla trauma je ostala i dan-danas.
Doktorka Stefanović ističe da je od toga dana spremnija na mnoge scenarije, da sve može da se desi, jer to nije nikada smelo da se desi.
"Roditelji su bili veoma vezani za čuvara Dragana, ali ni tad se nisam raspala tu, nemam na to pravo, ni ja ni moje kolege. U glavi samo prebrojavate i zašto nekima niste ni prišli, kome definitivno ne možete da pomognete, jer je jasno bilo da im nema pomoći. Kad smo ušli u učionicu, videla sam dete koje diše, to nam je bila nada. Nakon toga nam se javila nastavnica Tanja, mislili smo da je dete isprva, uhvatila sam je za ramena i pitala zna li ko sam, ona je rekla Zarina mama, to je bio dobar znak. Teško je povređena, ali srećom je danas dobro", ispričala je dr Stefanović.
Iz ugla roditelja, kaže da se posle tri godine građani približavaju u stavovima o OŠ "Vladislav Ribnikar", iako su se isprva čuli oprečni stavovi poput onih koji su želeli da se škola sruši i drugih koji su branili školu.
"Bila sam jedna od onih koja zastupa stav da je ta škola jako dobra. I dan-danas bih svoje dete upisala u Ribnikar, pogotovo zbog tih nastavnika, oni su pravi, u trenucima kada su njihova deca bila ugrožena, oni su brinuli o našoj deci. Moj utisak je da tamo rade dobri ljudi, upisalo se pet odeljenja ove godine, ako škola nastavi da živi – nikada nećemo zaboraviti ovo što nam se desilo. U školi decu uče lepim stvarima, a ne da pucaju, a mi kao roditelji moramo više da se bavimo svojom decom. Posle tri godine bih volela da imamo zajednički stav za bilo koju sličnu situaciju, da znamo šta treba da uradimo u prvom trenutku", poručuje dr Stefanović.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
