Direktori škola predlažu promene u nastavi: Kako bi se ocenjivali đaci i smanjivao broj časova?

 Već nekoliko dana u medijima se polemiše o mogućim predlozima za rešenje krize u prosveti i poboljšanja obrazovanja koje je predložilo Društvo direktora škola u Srbiji, a danas su izašli i sa konkretnim predlozima u javnost.

Penzionisani profesori i studenti u nastavu

Jedan od predloga koji je posebno zaintrigirao javnost je novi način ocenjivanja i računanja proseka ocena, a kako kažu u Društvo, to su samo predlozi, a ne i konkretni zahtevi resornom ministarstvu.

U izveštaju koji je usvojilo Društvo na radionici "Uočavanje problema obrazovno-vaspitnog sistema i predlozi za njihovo rešavanje", posebno ističu problem stručnih profesora te je jedan od predloga kako bi se nadomestio njihov deficit da se angažuju penzioni profesori ili da se studenti nastavničkih fakulteta, u okviru stručne prakse, imaju obavezu da jedan semestar na master studijima provedu u neposrednoj nastavi.

Rešena dilema: Da li će maturanti ove godine polagati državnu maturu za upis na fakultet?

Studenti bi radili uz mentora ili nadzor profesora sa matičnog fakulteta, a kako kažu u Društvu, na ovaj način bi mogli da steknu uslove za polaganje stručnog ispita odnosno licence.

Novi sistem ocenjivanja

Što se novog sistema ocenjivanja tiče, direktori su nezadovoljni sadašnjim sistemom koji omogućava učeniku koji ima sve jedinice iz jednog predmeta da ih ispravi jednom trojkom ili četvorkom tako što sa tom ocenom dobije prosek 1,50 odnosno artimetičku sredinu koja ga automatski vodi ka pozitivnoj oceni. Novim predlogom taj bi se "prag" podigao na 1,75.

Predlog je Društva da bi možda trebalo razmišljati i o tome da se zaključne ocene izvode sa dve decimale, a ne da se zaključuju na cele ocene od dva do pet. 

Velike izmene na maloj maturi: Novi način bodovanja i ukidanje kombinovanog testa

Posebna tema je takozvana "reforma gimnazija" i realizacija projektne nastave kroz pakete izbornih predmeta. Navode da je poseban problem opterećenje učenika, rasporeda časova, postojećeg školskog prostora i smanjenje fonda časova za učenike iz pojedinačnih predmeta (likovno,muzičko, strani jezik, fizika, hemija, filozofija...). 

Prevelik broj časova iz izbornih predmeta

Smanjenje časova iz ovih predmeta je za četvrtinu, a nastavni program je ostao isti. Kod fonda od dva časa sedmično, to jest 74 časa godišnje, svaki učenik ima 18,5 časova manje, to jest umesto 74 on ima 55,5 časova godišnje da savlada isti program koji su učenici gimnazije do pre četiri godine savladavali sa 74 časa.

"Sa ovakvim 'reformama' možemo samo očekivati veoma loše rezultate na državnoj maturi. Učenici u proseku imaju 6,6 časova dnevno i u ovakvim uslovima nemoguće je organizovati čas odeljenjskog starešine, dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije, pripreme za opštu (državnu) maturu, čime škole ne mogu ni teorijski da realizuju sve što je predviđeno Godišnjim planom rada", navode direktori škola.

Usled velikog opterećenja učenici sve više uče samo za ocenu, a ne za znanje, što ima za posledicu da im je uspeh visok, ali da to nije praćeno pravim znanjem, navode u Društvvu.

Predlog je da se postupno najpre smanji broj predmeta koje učenici biraju sa dva na jedan i da se fond časova u III i IV razredu gimnazija  smanji sa dva na jedan.

Direktori smatraju da bi trebalo uraditi izmene postojećih nastavnih programa fizike, hemije, biologije, geografije, filozofije, sociologije, tako da učenici u okviru ovih predmeta imaju blok od, na primer, 10 časova koji će obraditi na način kako to predviđa projektna nastava i ocena iz tog bloka bi bila jedna od ocena iz tog predmeta.