Dok se Srbija rušila, stigao je život u porodicu Đaković: Vesna na svet donela sina usred bombardovanja

Mart 1999. godine, pre tačno 27 godina, za većinu je bio vreme straha, sirena i neizvesnosti. Mnogim porodicama taj mesec je prolazio u strepnji, dok je za jednu značio i početak novog života. 

Dok su se gradovi tresli, a noći prekidale sirenama za uzbunu, jedna hrabra žena spremala se za nešto potpuno drugačije - da postane majka.

Pre 27 godina oboren NATO avion F-117A u selu Buđanovci: Narod se veselio padu "nevidljivog"

"Posle 27 godina i dalje se stresem na zvuk sirene": Snežana Vukadinović za UNU o porođajnim danima usred NATO agresije

Tog 24. marta 1999. godine prvi put su se oglasile sirene za uzbunu. Bilo je 19 sati i 45 minuta kada su svi pohrlili ka skloništima, čak i tada u nadi da se neće desiti najgore. Između sirena i tišine, između straha i nade - rađala se priča koja će mart zauvek obojiti drugačijim emocijama. 

Dok su zvuci za vazdušnu opasnost i eksplozije zastrašivali građane, za Vesnu Đaković približavao se jedan važan dan. Dan kada će prvi put u naručje uzeti svog sina Filipa. Danas, na njegov 27. rođendan, jasno se seća poslednjih dana svoje trudnoće.

''Bila sam trudna, u devetom mesecu trudnoće i brojala sam dane do porođaja. Iako se pričalo da može da dođe do NATO agresije, ja to kao i većina ljudi nisam shvatala ni prihvatala kao mogućnost. Jednostavno mi je to delovalo neverovatno. Međutim 24. marta dok smo moj suprug i ja bili kod kuće krenule su sirene i tog momenta je na televiziji koju smo gledali bio prekinut program i javio se Avram Izrael", kaže za UNA televiziju Vesna Đaković.

Uz zvuke sirena za vazdušnu opasnost i eksplozija koje su odjekivale svake večeri, svi su svedočili da, u mraku i strahu, pod odjecima detonacija, nisu birane žrtve. 

Uplašena za svoj život i život nerođenog deteta, Vesna Đaković je dezorijentisano spakovala stvari i, ne znajući ni sama kuda ide, krenula ka vratima.

'' Dok je moj suprug radio, ja sam uglavnom bila sama kod kuće. I tako u momentima kada se desilo da su te eksplozije bile prilično blizu mesta gde smo mi živeli - ja sam u strahu i u panici pakovala stvari. I onako sa torbom baš sam krenula na vrata kada je naišao moj suprug i pitao me je gde ćeš? A ja sam bila totalno uplašena i samo sam slegla ramena i rekla: 'Ne znam' ", priseća se Vesna.

Na rođendan joj stradalo 16 kolega sa RTS-a: Duška Vučinić se prisetila bombardovanja

Ipak, u trenutku kada je delovalo da je svet stao, 30. marta stigao je novi život. Dečak koji će zauvek obeležiti ne samo dan na koji je rođen već i sećanje na vreme koje se ne zaboravlja. 

On je danas hrabar dvadesetsedmogodišnji momak koji, kako kaže njegova majka, kao ratna beba nije mogao da bude drugačiji. A taj 30. mart Vesna nikada neće zaboraviti.

"Rođen je zdrav, prav dečak - Filip. I onda kad vam se desi takva stvar u životu, onda shvatite da život nema pauzu. I da to biće koje ste doveli na svet vam samo da dodatnu snagu. I nekako svi strahovi tada prestaju, imate samo osećaj da je potrebno da ga zaštitite", rekla je Vesna Đaković za UNU.

Za porodicu Đaković, mart 1999. nije samo simbol straha. Postao je i mesec u kojem je, uprkos svemu, započela jedna od njihovih najlepših životnih priča. 

A samo dve godine kasnije, ponovo u martu, na svet je došla njihova ćerka, naša televizijska repoterka Mia Đaković. 

"Ovu priču sam slušala godinama, a danas smo je i ekranizovali, da ostane kao uspomena na snagu jedne žene, surovost jednog vremena, ali i kao dokaz da život uvek pronađe način da pobedi", zaključuje novinarka UNE Mia Đaković.

Bocan-Harčenko za UNU: "Agresija 1999. srušila međunarodno pravo, na Bliskom istoku vidimo posledice"

Godišnjica NATO bombardovanja Srbije: Sećanja duga 27 godina ne blede