Džamonja Ignjatović za UNU o zločinu u Ribnikaru i aktu dečaka ubice: Kako sprečiti decu da čine zločine?

Tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, u kojoj je trinaestogodišnji dečak ubio devetoro učenika i školskog čuvara, otvorila je pitanja odgovornosti, prevencije nasilja i zaštite mentalnog zdravlja dece.

Za 10. jun zakazano je ročište u postupku protiv roditelja tada maloletnog počinioca na kome će se čuti i završne reči. I šta nakon toga? Više od tri godine kasnije, javnost i dalje traži odgovore: da li smo kao društvo izvukli pouke, kako pomoći žrtvama i njihovim porodicama i može li spuštanje starosne granice krivične odgovornosti doprineti sprečavanju sličnih tragedija u budućnosti.

Da li bi spuštanje granice krivične odgovornosti sprečilo nove tragedije? Stručnjaci za UNU izneli stavove

Bliži se kraj suđenja za "Ribnikar": UNA pita - da li dečak ubica treba da ostane na lečenju ili u zatvoru?

Emisija „Podne“ na UNA televiziji iz nedelje u nedelju pokušava da pronađe odgovore na ta pitanja.

Naša gošća je bila profesorka psihologije Filozofskog fakulteta i predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović, koja je bila i deo tima za psihološku pomoć porodicama žrtava u "Ribnikaru", ali i u Duboni i Malom Orašju.

"Bojim se da nismo mnogo naučili kada gledamo ono što se dešava, kada govorimo o nasilju u društvu. Nasilja u duštvu je, moj je utisak, sve više i samo je gore, samo je više rasprostranjeno. I kao da su oni koji su skloni nasilju dobili dozvolu da budu samo još gori i da se ta granica nasilja stalno pomera, nažalost u negativnom pravcu. Ne smemo da zaboravimo fizičko nasilje koje je rasprostranjeno i na ulicama, moramo da imamo u vidu i verbalno nasilje koje je rasprostranjeno i u medijima i koje ima poruku za publiku i koji mnogi vide kao model ponašanja u društvu“, ističe za UNU Džamonja Ignjatović i dodaje:

„Forme nasilja su mnogostruke, ne smemo da zaboravmo ni digitalno nasilje preko mreža, šire se najružnije poruke, koje su ispod svakog nivoa kulturnog obraćanja".

Ona je ocenila da se nasilje sve manje ograničava i da, kako je rekla, "postoji dozvola za nasilje".

"Zagrlila bih je da je postupila ljudski": Bolne reči majke ubijene devojčice iz Ribnikara

"Ali bih rekla da je pozitivno to što smo kao građani naučili jeste da ne ćutimo na to nasilje, ne tolerišemo, ne povlačimo se i svaki put smo izašli na ulice, ljudi su spremniji da reaguju na svaki vid nasilja", rekla je ona.

Objasnila je da je, što se škola tiče, rađeno na edukaciji sa nastavnicima i stručnim timovima kako da u obrazovnim ustanovama prepoznaju nasilje.

„Reagujemo na posledice, kada se nasilje već dogodi, onda imamo protokole i postupanja, nemam dobar uvid u to koliko se to dobro sprovodi. Puno toga je urađeno na obuci nastavnika i stručnog tima u školama, za reagovanje i za prepoznavanje nasilja i za pružanje prvih intervencija. Međutim, mi treba da se vratimo na uzroke nasilja. Ako je nasilje normalizovano, onda je to normalno i za decu, kazne moraju da postoje, ali to nije dovoljno efikasno ako se ne radi na rehabilitaciji, prevenciji i samom uzroku nasilja“, objašnjava profesorka i dodaje:

Psiholog o ocu dečaka ubice: Roditelje žrtava boli bahatost potpunog narcisa koji krivi dete

„Prevencija se odnosi na sve nivoe, prva je unutar porodice, retko se radi sa decom direktno, uvek je sa roditeljima, pa kasnije direktnije sa decom. Roditelji treba da prepoznaju prve signale neprilagođenog ponašanja, tako da njih treba edukovati, kroz emisije o mentalnom zdravlju, da mogu da pročitaju o tome, da postoje televizijske emisije. Sledeći nivo je škola, školsko okruženje, nastavni kadar treba da se nosi sa decom i njihovim potrebama i da postave granice i autoritet koji se poštuje, a ne da bude strah prisutan. Škola treba da bude dobro mesto gde deca vole da odu, da se igraju, druže i osećaju bezbedno. Treći nivo prevencije je samo društvo, koje je nažalost izrazito tolerantno prema nasilju i gde se ključni počinioci ne kažnjavaju na adekvatan način, već se i promoviše nasilje na svakom koraku“.

Smanjenje granice krivične odgovornosti?

Predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović zaključuje da granica krivične odgovornosti maloletnika treba da prati procena zrelosti deteta u određenom stadijumu u kom je počinio zločin, kolika je svesnost deteta bila u trenutku činjenja dela.

„Deca su sposobna da počine teška krivična dela i da su svesna posledica. Imamo i na ranijim uzrastima agresivna ponašanja, na koja se ne reaguje, to se vidi na primeru životinja. Samo pomeranje granice krivične odgovornosti neće rešiti suštinu problema, treba da budemo osetljivi na prve znake agresije, da tražimo uzroke, da li su oni u porodici ili u nekim inherentnim faktorima. Ima dece koja se rađaju bez empatije, tu je teško mala mogućnost rehabilitacije“.

Može li slučaj "Ribnikar" da promeni zakon u Srbiji: Advokati za UNU o kazni za dečaka ubicu

"Žele da se prikažu kao žrtve": Zora Dobričanin iznela detalje sa suđenja Kecmanovićima