Filmska priča sa srećnim krajem: Oteti orao krstaš Feliks preživeo pakao Bliskog istoka i konačno se vratio u Srbiju

Mladunac orla krstaša Feliks se, nakon više od pola godine nakon što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo da je postao žrtva otmice u regionu Bliskog istoka i nakon višemesečnih pregovora, konačno se vratio kući.

Feliks je u Srbiju doleteo vojnim avionom, a na vojnom aerodromu u Batajnici sačekali su ga predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji su ga i prevezli u Prihvatilište za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste u okviru Zoološkog vrta Palić u Subotici, gde će boraviti dok se ne steknu uslovi da ponovo bude pušten na slobodu. 

Građani mogu da dobiju 15.000 dinara za kupovinu bicikla: Prijave počinju uskoro

Velike kolone teretnjaka na granici: Na Sremskoj Rači čeka se šest sati

U julu prošle godine, dok još nije poleteo iz gnezda roditelja, ornitolozi DZPPS-a su, u standardnoj naučnoj proceduri, mladog Feliksa obeležili metalnim i plastičnim prstenovima i satelitskim odašiljačem. 

Kao i svi mladunci krstaša koji lutaju prvih pet do šest godina života dok ne postignu polnu zrelost, Feliks se otisnuo na put, ali je krenuo na jug, preko Makedonije, Grčke i Turske, sve do Sirije, gde je uhvaćen, a telemetrijski uređaj sa njegovih leđa je uništen, navodi DZPPS.

"Feliks nažalost nije izuzetak. Ubijanje i krivolov divljih ptica na području Mediterana i Bliskog Istoka svake godine odnose desetine miliona nevinih života. On je imao sreće utoliko što je obeležen, što smo mogli da pratimo njegovo kretanje i uopšte saznamo šta mu se desilo", kaže izvršni direktor DZPPS-a Milan Ružić.

Nakon što je uhvaćen i prodat švercerima divljih ptica u Siriju, za Feliksa je tražen otkup.

U spašavanje se uključilo Libansko udruženje za migratorne ptice na čelu sa dr Mišel Savanom, koji rizikujući život uspeva da preuzme Feliksa i da ga smesti u prihvatilište u okolini Bejruta gde se o njemu starao sa posebnom brigom pola godine.     

Toliko su trajali i pregovori i pokušaji da se Feliks preveze u Srbiju.

Puštanje Feliksa u prirodu na Bliskom istoku, sa nadom da se vrati u Srbiju, nije bilo opcija, jer bi to značilo prepuštanje na milost i nemilost švercerima i lovcima na ptice grabljivice, što je tamo svakodnevna praksa strahovito velikih razmera. 

Zato su, na poziv DZPPS-a, građani Srbije u rekordnom roku sakupili novac za Feliksov povratak u Srbiju avionom.

Za samo tri dana 153 osobe su donirale ukupno 3.390,29 evra potrebnih za osnovne troškove avio-prevoza, kupovinu transportera, lečenje, smeštaj i hranu u prihvatilištu u Libanu.

"Taman kada je sve bilo dogovoreno, dan pre nego što je Feliks trebalo da bude prevezen prvi put, eskalirali su sukobi u regionu Bliskog istoka i avio-saobraćaj je zatvoren. Tako je Feliks ostao u prihvatilištu sve do sada, kad su se napokon stekli uslovi da se vrati kući", pojašnjava Ružić. 

Od decembra 2025. DZPPS je bilo u bliskom kontaktu sa Milanom Trojanovićem, ambasadorom Republike Srbije u Libanu koji je odigrao ključnu ulogu u povratku Feliksa. 

Budući da su sve komercijalne avio kompanije odbile da prevezu Feliksa, DZPPS  se okrenuo Vojsci Srbije koja ima mirovnu misiju u Libanu. 

Načelnik Generalštaba, general Milan Mojsilović, je odmah prihvatio apel za pomoć i omogućio da se Feliks preveze vojnim avionom u Srbiju.

U povratak ptice su bili uključeni Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tj. Uprava za veterinu i Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

Prema informacijama koje je DZPPS dobilo od saradnika u Libanu, Feliks je u dobroj fizičkoj kondiciji i nakon početnog oporavka u prihvatilištu, sve vreme je imao odličan apetit i jasno pokazivao da želi da napusti kavez. 

Orao krstaš, ptica koja krasi i nacionalni grb Srbije, ima status kritično ugrožene vrste. Od 2017. godine kada je postojao samo jedan par na severu Banata, zahvaljujući brojnim aktivnim merama zaštite i pažljivom čuvanju, njihova populacija se postepeno oporavlja. 

Ove godine, ornitolozi DZPPS-a zabeležili su 29 gnezdećih parova i 25 mladunaca u gnezdima. 

Ne traže sažaljenje, već jednake šanse: UNA proverava sa kakvim se izazovima suočavaju slepe i slabovide žene u Srbiji

Rečni džin iz Tamiša: Pančevac ulovio soma impresivne veličine - "borba je dugo trajala"