Gde je vazduh u Evropi najzagađeniji? Balkan na vrhu lestvice, evo kakva je situacija u Srbiji

Najnoviji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) o kvalitetu vazduha donosi zabrinjavajuće podatke - čak 20 odsto mernih stanica širom Evrope zabeležilo je nivoe zagađenja iznad važećih standarda Evropske unije.

Zemlja poznata po "slatkom životu" suočava se sa ozbiljnim ekološkim izazovom – Italija trenutno ima najviše lokalne koncentracije PM2.5 čestica u celoj Evropi.

UNA pita kako smanjiti saobraćajno zagađenje: Mere za vozače nužne - vožnja "par-nepar" ili novčana nagrada?

Da li nas truju prljava kiša i saharski pesak? Šokantne tvrdnje Borojevića, meteorolog Jovanović odgovorio

Šta su PM2.5 čestice i zašto su opasne?

PM2.5 su sitne, opasne čestice prašine koje prodiru duboko u pluća i krvotok. Njihovi glavni izvori su drumski saobraćaj, rafinerije, cementare, sagorevanje fosilnih goriva, ali i šumski požari.

U periodu između 2024. i 2025. godine, najviši godišnji proseci zabeleženi su na jugu Italije. Gradići Čelje Mesapika i Torkjarolo zabeležili su šokantnih 117 i 113 μg/m3 (mikrograma po kubnom metru), što je daleko iznad granice EU koja iznosi svega 25 μg/m3.

"Kao i ranije, ovi skokovi su uglavnom uzrokovani sagorevanjem biomase tokom zime, pre svega loženjem kamina u domaćinstvima", objašnjava Đanluiđi De Đenaro, profesor hemije životne sredine sa Univerziteta u Bariju.

On dodaje da zagađenje postaje kritično jer atmosfera u tom delu godine gubi moć da rasprši štetne čestice zbog specifičnih atmosferskih slojeva koji zadržavaju zagađenje blizu tla.

Objavljena lista najzagađenijih zemalja na svetu: Srbija nije na spisku

Pored juga, severna Italija - kao glavni industrijski centar, predstavlja drugo kritično žarište gde se nivoi čestica stalno kreću oko same granice dozvoljenog.

Balkan na mapi zagađenja: Crne tačke u Srbiji i regionu

Osim Italije, granice zagađenja u periodu od 2024. do 2025. prešlo je još osam zemalja, među kojima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Poljska, Severna Makedonija, Rumunija, Turska, pa čak i Danska, gde je na jednoj lokaciji u Kopenhagenu zabeleženo neverovatnih 95 μg/m3.

Najveće koncentracije "crvenih tačaka" na mapi Evrope pronađene su u industrijskim zonama Sarajeva i Severne Makedonije.

Šta jedemo i pijemo? Zagađenje iz poljoprivrede sve više završava u vodi za piće, upozoravaju naučnici

Podaci pokazuju da su Balkan i Istočna Evropa regioni sa najvišom procenjenom stopom smrtnosti na 100.000 ljudi povezanom sa dugotrajnim izlaganjem PM2.5 čestice. Na ovoj listi prednjače Albanija, Bugarska, Grčka i Rumunija.

Takođe, Italija beleži stopu od 101 smrtnog slučaja na 100.000 stanovnika, što je drastično više u poređenju sa Španijom (41), Francuskom (34) ili Nemačkom (37).

Najčistiji vazduh i najnižu stopu smrtnosti i dalje imaju zemlje severne Evrope: Island, Finska, Švedska, Estonija i Norveška.

Uprkos blagom poboljšanju opšteg kvaliteta vazduha, više od devet od deset Evropljana i dalje udiše vazduh koji se smatra nebezbednim prema strožim standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja granicu za PM2.5 postavlja na samo 5 μg/m3.

Stručnjaci za UNU o zagađenju vazduha u Srbiji: Koliko smo u riziku zbog udisanja loših čestica?

Kako se možete zaštititi od zagađenja?

Prema rečima stručnjaka, prevencija počinje jednostavnim navikama.

Na primer, De Đenaro preporučuje ljudima koji žive u urbanim sredinama da izbegavaju provetravanje domova tokom vršnih sati saobraćaja, dakle tek nakon 9:00 ujutru. Prečišćivač vazduha takođe može delimično pomoći u čišćenju vazduha u zatvorenom prostoru.

Stručnjaci iz EEA su nam takođe rekli da koristimo samo sertifikovane peći, izbegavamo sagorevanje goriva tokom zimskih dana i izbegavamo aktivnosti na otvorenom, poput trčanja, tokom perioda sa najvećom koncentracijom štetnih materija u vazduhu.

Takođe je korisno biti informisan o nivoima zagađenja putem aplikacija koje pružaju geolokalizovane podatke u realnom vremenu.

Ovo je najlošiji grad za život u Srbiji: Nekada industrijski centar, danas poslednji na listi

Izgubljene godine zdravog života: Da li će nas plastika razboleti do 2040. godine?