Ginekolozi u Hrvatskoj neće da izvršavaju abortuse: Imaju li u Srbiji lekari pravo na 'prigovor savesti'?

Sve se češće u javnosti postavlja pitanje da li će se broj abortusa smanjiti zabranama ili uvođenjem seksualnog obrazovanja. Prema podacima Fondacije Solidarna u Hrvatskoj, abortus je zakonom dozvoljen, ali je sve manje dostupan ženama jer se 60 odsto ginekologa poziva na prigovor savesti i ne želi da obavlja abortus.

Prof. dr Snežana Rakić kaže da u klinikama u Srbiji ima lekara koji ne žele da rade abortuse. Pojašnjava za Euronews da toga nije bilo pre petnaestak-dvadeset godina, ali da od 2000. godine lekar može da se pozove da ne želi da radi te intervencije.

"Kod nas lekari, u nekim ustanovama, imaju pravo da izbegavaju da rade intervencije koje se tiču namernog prekida trudnoće. To ne usključuje intervencije kada je pacijentkinji to indikovano iz medicinskih razloga. Toga nije bilo pre petnaestak godina, od 2000. godine počinje da se javlja da doktor može da se pozove da ne želi da radi te intervencije", pojašnjava Rakić.

U svetu su sve glasniji zagovornici borbe protiv abortusa. Inicijativa "40 dana za život" pokrenuta je 2007. godine u Teksasu u SAD, a od zemalja regiona prvo je zaživela u susednoj Hrvatskoj. 

Trudnica umrla od sepse nakon što su lekari odbili da urade abortus

Kampanja se sastoji od 40 dana molitve i posta zajedno sa bdenjem ispred klinika gde se obavljaju abortusi. U SAD je bilo neprijatnih scena gde su aktivisti fizički napadali žene koje dolaze u klinike za abortus.

Ivan Blažević iz Fondacije Solidarna kaže za Euronews da u Hrvatskoj nije bilo tako ozbiljnih incidenata i navodi da je pokret u ovu zemlju stigao iz SAD, odakle se i finansira.

"Novinari su istražili da je samo iz Amerike u Evropu za ovaj ultra konzervativni fundamentalistički pokret otišlo oko 60 miliona dolara. Njihovi donatori su radikalna desnica. Nedavno je objavljeno da je centrala u Teksasu zaposlila osobu čiji je posao da u zemljama širom sveta pronalazi ljude koji bi organizovali pred bolnicama '40 dana za život'", rekao je Blažević.

Dodaje i da se katolička crkva nikada nije ogradila od tog pokreta, ali ih nisu ni otvoreno podržavali.

Upitan da li su prava žena u Hrvatskoj ugrožena, Blažević je rekao da je abortus zakonski dozvoljen, ali ne znači da je dostupan. 

Danska spušta starosnu granicu za abortus bez saglasnosti roditelja

"Hrvatska i Slovenija imaju isti zakon o abortusu iz 1978. godine. U Hrvatskoj 60 odsto ginekologa koristi prigovor savesti i ne radi abortuse. U Sloveniji je to svega tri odsto", naveo je on.

Podsetio je na primer Mirele Čavajde, gde je abortus bio iz opravdanih, medicinskih razloga, ali da je morala da ode u Sloveniju da ga obavi.

"Često žene moraju ići van Hrvatske. Hrvatska je sada na mestu gde je Poljska bila pre desetak godina", naveo je Blažević.

Rakić objašnjava da je u Srbiji situacija relaksiranija što se tiče prava žena na abortus. Podseća da po zakonu žena ima pravo da na lični zahtev do 10 nedelje prekine neželjenu trudnoću. 

I lekari u Srbiji mogu da se izjasne da ne žele da rade abortuse i to se, kako kaže, sporadično dešava. Napominje da je abortus intervencija koju niko ne voli - mučna je za pacijentkinju, ali i za lekara. 

"To je najteže radno mesto da odete da radite u sali za namerni prekid trudnoće. Međutim, kada gledate velike bolnice broj namernih prekida neželjenih trudnoća se smanjio", rekla je ona.

Pojašnjava da danas postoji i medikamentiozni prekid trudnoće i da je to lakša metoda za lekara i pacijentkinju.

"Nije prekid trudnoće nešto što može da uđe u rutinsku praksu, to ne može da bude glavni vid kontracepcije. Na tržištu danas postoji široka paleta sredstava za kontracepciju", navela je Rakić.

Polako se i u Srbiji, kako je navela, razvija svest o tome i sve češće u ordinacije dolaze majke sa ćerkama da porazgovaraju sa lekarom o reproduktivnom zdravlju, koliko su važni preventivni pregledi i koji vid kontracepcije da koriste.