Haos u Subotici: Nelegalno meso moglo da završi na vašim trpezama, inspekcija najavljuje oštre kazne

Slučaj nelegalne klanice iz Subotice, gde je zaplenjeno oko 1,6 tona mesa koje nije prošlo veterinarsku kontrolu, postavlja pitanje koliko su ovakve pojave česte i koliko su opasne po zdravlje građana.

Ljiljana Ivanjac, načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije, kaže da je u poslednjih godinu dana pojačana kontrola objekata koji se bave klanjem životinja i preradom mesa, posebno onih koji rade bez registracije i odobrenja nadležnih organa. Građanima savetuje da meso kupuju isključivo u registrovanim objektima, a posebnu pažnju da obrate na deklaraciju.

Bele tačkice u mlevenom mesu - znak za uzbunu: Svi misle da je to samo masnoća, a istina je mnogo strašnija

Nova oznaka na hrani: "100% iz Srbije" uskoro na proizvodima, uvode se i strože kontrole za meso i mleko

Poslednjih dana mediji izveštavaju o otkrivanju nelegalne klanice u Subotici, gde je zaplenjeno oko 1,6 tona mesa koje nije prošlo veterinarsku kontrolu.

Taj slučaj postavlja niz važnih pitanja – kako meso bez kontrole može da dospe do tržišta, koliko su ovakve pojave česte i koliko su opasne po zdravlje građana.

Istovremeno, postavlja se i pitanje poverenja, gde građani danas mogu bezbedno da kupuju meso i kako funkcioniše sistem kontrole u Srbiji.

Kako je za RTS izjavila načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac, u poslednjih godinu dana pojačane su kontrole objekata koji se bave klanjem životinja i preradom mesa, posebno onih koji rade bez registracije i odobrenja nadležnih organa.

Ovakvi slučajevi se otkrivaju češće nego ranije, delom zbog pojačanog inspekcijskog nadzora, ali i zahvaljujući građanima koji sve više prijavljuju sumnjive aktivnosti, navela je Ivanjac.

Prema njenim rečima, nelegalni lanac počinje već kod nabavke životinja van propisanih tokova, dok se samo klanje životinja najčešće obavlja u neregistrovanim objektima, poput privatnih gazdinstava.

Alarm u Somboru: Zaplenjeno 400 kilograma mesa bez porekla, higijenska ispravnost pod znakom pitanja

Zaplenjena količina mesa u Subotici ukazuje da je reč o nelegalnoj proizvodnji.

Svo meso zatečeno u takvim objektima, kaže Ivanjac, automatski se proglašava nebezbednim i upućuje na uništavanje, bez mogućnosti da dospe na tržište.

Naglasila je da je ključna razlika između legalnih i nelegalnih objekata u stalnom prisustvu veterinarske inspekcije.

U kontrolisanim uslovima prati se zdravstveno stanje životinja, dok se nakon klanja sprovodi detaljan pregled mesa s ciljem sprečavanja svih rizika po zdravlje ljudi.

Kontrole se, dodaje, ne završavaju u klanicama, već obuhvataju čitav lanac – skladištenje, transport i prodaju, uključujući mesare, markete, restorane i druge ugostiteljske objekte.

Poseban akcenat stavljen je na nenajavljene inspekcijske nadzore, čiji je cilj otkrivanje nelegalnih proizvođača.

Stroge kazne u slučaju nepravilnosti

U slučaju utvrđenih nepravilnosti, osim uništavanja mesa, slede i stroge kazne.

Otkrivena trihinela u Mačvanskom okrugu: Zaraženo meso iz domaćeg uzgoja

"Uklanjanje hrane znači njeno poništenje. Ta hrana se upućuje praktično na neškodljivo poništenje u neki od legalnih objekata, registrovanih objekata za takvu namenu. Vrlo često mi nismo sami u ovim akcijama i najčešće imamo pomoć MUP-a koji dalje na svoj način i u skladu sa svojim ovlašćenjima procesuira one koji su zatečeni u ilegalnom delu. Bude tu i hapšenja", rekla je Ivanjac.

Prema njenim rečima, novčane sankcije mogu dostići i do tri miliona dinara, dok se u saradnji sa policijom protiv odgovornih često pokreću i postupci koji mogu rezultirati zatvorskim kaznama.

Gde kupiti meso

Građanima savetuje da meso kupuju isključivo u registrovanim objektima, gde su proizvodi pod stalnim nadzorom.

"Kupuje se u legalnim objektima. Legalni objekti unutar svoje ponude treba da imaju meso koje je uslovno čuvano. Treba proveriti da li rade rashladni uređaji iz koga nam se nude proizvodi. Malo stručnijim okom, uvežbanijim, treba obratiti pažnju na žig. Na dnu rashladnih vitrina nalaze se mali termometri koje treba pogledati. Ako ga nema i ako ga ne vidite, pitajte. Ja kao kupac imam pravo da znam sve o onome što želim da kupim pre nego što donesem krajnju odluku”, rekla je Ivanjac.

U Srbiji se proizvodi milijardu i po jaja godišnje: Koliki je značaj živinarskog sektora?

Posebnu pažnju treba obratiti na deklaraciju na proizvodima od mesa, kao i na svežem mesu.

"Prvo trebate da pogledate gde su, ispred kog komada mesa ili reda mesa ili na kom proizvodu stoje, a onda pogledate prvo ime proizvoda, poreklo tog proizvoda, rok trajanja i temperaturu čuvanja", navela je Injac.

Meso na pijacama

Kada je reč o pijacama, kaže, treba kupovati meso u specijalizovanim radnjama koje posluju u okviru pijaca.

Međutim, kako ističe Ivanjac, pijace su suočene sa drugim problemom – ponudom hrane na tezgama gde bi trebalo da se prodaju samo voće, povrće i zeleniš.

Često se na ovim mestima mogu naći i razni proizvodi od mesa, sirevi i druge prerađevine, koje često nemaju potrebne deklaracije na srpskom jeziku.

Proizvodi koji ne sadrže ovu deklaraciju, kaže Ivanjac, najverovatnije su ilegalno uvezeni i postavljeni na prodaju bez odgovarajućeg nadzora.

Upozorava potrošače da proizvodi koji se nude na našim pijacama moraju biti jasno obeleženi na srpskom jeziku kako bi potrošači mogli da provere važne informacije kao što su poreklo, rok trajanja i uslovi čuvanja.

Energenti i inflacija u porastu: Ima li Srbija odgovor na krizu sa Bliskog istoka?

Kriza sa Bliskog istoka stiže i do Srbije: Sagovornici za UNU upozoravaju na rast troškova