Iako je interesovanje za stručne škole sve veće, Srbiji nedostaje 30.000 majstora: Ovih smerova više nema

Završen je upis u srednje škole, a učenici koji se nisu upisali imaće drugu priliku u avgustu. Ovaj upisni rok bio je svojevrsno iznenađenje. Srednje stručne škole ovog puta oživele su neke davno zaboravljene smerove.

Iako su budući srednjoškolci mogli i elektronski da se upišu, u prostorijama Građevinske škole na Zvezdari bilo je dosta učenika. Smer rukovalac građevinskom mehanizacijom je ove godine popunjen, piše RTS.

"Upisao sam rukovalac građevinskom mehanizacijom iz razloga što volim sa tatom da radim te poslove, zanimljivo mi je i pošten je posao", kaže jedan od budućih učenika na ovom smeru.

I za smer keramičara bilo je dosta zainteresovanih jer, kako kažu, misle da je to dobar posao. I da je bilo još mesta, i ona bi bila popunjena.

U Građevinskoj školi pokušali su da ožive smer operater osnovnih građevinskih radova, ali upisala su se samo dva učenika. Za još neke smerove je malo nedostajalo da se, zbog slabijeg interesvanja, ne oforome odeljenja.

Generalno, situacija je bolja nego prethodne godine, više je upisanih, ali je i dalje interesovanje za zanatske smerove malo. Teško je pronaći dobrog električara, kažu u Građevinskoj školi, jer se godinama malo dece tu upisuje. Ipak, sada ih je više. Na smeru električar bilo je 30 mesta, a upisana su 23 učenika, prošle godine 11.

"Očigledno su su i roditelji shvatili da upisujući dete ovde mogu obezbediti dobru budućnost i da imaju nakon trogodišnjeg školovanja mogućnost da se dobro zaposle i dobru platu", smatra direktor Građevinske škole Rade Zejak.

Veće je interesovanje i za stolare, kažu u Tehničkoj školi "Drvo art". Smer je popunjen već u prvom krugu, dok su se ranijih godina odeljenja jedva formirala. Smer drvorezbar je prošle godine upisalo osam učenika, a ove dvostruko više njih. Profila tapetar više nema, ali od ove godine novi smer: operater za izradu nameštaja.

"Ko završi taj profil stiču kompetencije i stolara, naravno ne kao da upišu stolara, ali imaju i to znanje i znanje tapetara i lakerera. Ono što je kuriozitet je što su svi upisani imali preko 50 poena, znači da su mogli i četvrti stepen da upišu da su želeli, to govori možda o oživljavanju znata", kaže direktorka Tehničke škole "Drvo art" Zorica Đoković.

Na završni ispit izašle su 64.000 đaka, a u školama ima oko 76.000 mesta. Najviše bodova u Beogradu je bilo potrebno za Treću, Desetu i 14. gimnaziju, kao i za Vazduhoplovnu akademiju. Među stručnim školama, Elektrotehnička škola "Nikola Tesla" je najtraženija.

"Najtraženije su gimnazije kada pričamo o Beogradu, Novom sadu i Nišu. U Beogradu je intersovanje za vazduhoplovnu bilo veliko, kao za medicinske škole u manjim sredinama gde je trebalo dosta poena baš. Možemo konstatovati da se najviše učenika upiše po prvoj želji, 40.000 njih, 89 odsto učenika je upisalo prve tri želje", navodi pomoćnik minitra prosvete Miloš Blagojević.

U mnogim tehničkim i građevisnkim školama širom zemlje više i ne postoje smerovi kao što su auto-mehaničar, armirač, zidar-fasader. Razlog je slabo interesovanje đaka.

Prema procenama Privredne komore i različitih strukovnih udruženja, u Srbiji nedostaje najmanje 30.000 majstora svih profila, a obim posla se svakodnevno povećava. Ove godine neće biti oformljena 54 odeljenja, dok je posle dužeg vremena otvoren smer vinar i vinogradar.

Oni koji sada nisu upisali željenu školu, novu šansu imaće u avgustu, u drugom krugu.