Izveštavanje o nasilju nad ženama: Kada mediji produbljuju duševni bol žrtve

Kada lekar pogreši posledice se odmah vide i često mogu biti veoma fatalne. Međutim, nisu ništa manje ni one koje nastanu kada mediji o nečemu izveštavaju ispod svake granice morala i etičnosti.

Primer je pisanje o nasilju nad ženama, gde naše kolege svojim objavama ponovo nanose duševni bol žrtvama, zato smo se zapitali gde grešimo kao mediji.

"Ljiljana je bila u kuhinji, pravila je gibanicu. Njena mama je pustila Roberta koji je pravo sa vrata uleteo u kuhinju, dograbio kuhinjski nož i dva puta ubo. Odmah je pala. Vrištala je. Komšinice su došle da pomognu, ali je Robert već pobegao, a za Ljiljanu je bilo prekasno..."

Kako se osećate kada čujete ovakav tekst? Šta mislite kako se oseća porodica žrtve?

"Drugi slučaj se odnosio na maloletnicu koju je otac podvodio, to snimao i distribuirao snimak. Mediji su preneli lažni iskaz na sudu kako je ona navodno želela da postane porno glumica, pa je vežbala sa tatom", kaže za UNU novinarka Jovana Gligorijević, iz grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.

Šta mislite kako se oseća devojčica posle ove vesti? Prema analizi koju je sprovela Grupa "Novinarke protiv nasilja nad ženama", u dve trećine tekstova je otkriveno ko je žrtva, na nju je prebačena odgovornost, ili su objavljeni detalji i fotografije nasilja. Svaka takva vest produbila je nasilje.

"Nije li nasilje nad devojčicom ili ženom, pa i njena smrt, dovoljan razlog da neko odustane i od klika i od profita i uzdrži se od senzacionalističkog ili bilo kog drugog nedopustivog načina i nemoralnog i protivzakonitog izveštavanja o nasilju nad ženama i devojčicama?", pita se poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Odgovornost za to da se pomogne žrtvama i njihovim porodicama je na svima nama, a ponajviše na medijima. Fotograf, snimatelj, novinar, a najviše urednik dužan je da umesto profita izabere etiku.

"Bar kada je o mom mediju reč, ti tekstovi su oduvek među najčitanijima, a ja u njima nikad nisam prekršila Kodeks novinara Srbije, ni ove smernice. Niti sam ikad iznela lične i porodične okolnosti bilo koje preživele i nikad nisam razgovarala sa komšilukom, ili gledala u medicinski karton", ističe za UNU novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević, iz grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.

"Najveći problem je to što se svi koji se zovu novinari nisu novinari. Tamo negde naučiš i ono što se zove etika, a to je da poštuješ sve što sagovornik kaže. Ne izvrćeš njegove reči i boriš se za ono kada dođeš u redakciju i kada urednik kaže 'Ja hoću senzacionalizam od ovog' da kažeš 'To tako ne može i to se nije tako dogodilo'", kaže novinarka i voditeljka UNA televizije Jasna Đurović.

Odgovornost je na svima nama - od medija koji takav sadržaj proizvode, do svih onih koji takav sadržaj konzumiraju.