Kako da proverite trenutni kvalitet vazduha i nivo zagađenja u Beogradu

Danas Beograd ipak može da odahne.

Nakon jučerašnjeg neslavnog trećeg mesta na svetu po zagađenosti, danas je vazduh u srpskoj prestonici prihvatljivog kvaliteta.

Zagađen vazduh može da bude opasan samo za posebno osetljive grupe stanovništva, kaže načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje Andrej Šoštarić.

Kvalitet vazduha na sajtu GZZZ Beoeko

U gradu ispitivanje kvaliteta vazduha u realnom vremenu se vrši 25 automatskih mernih stanica. Ažuriranje podataka je na sat vremena i na sajtu se objavljuju podaci koji se označavaju vazduh koji može da bude ocenjen kao odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.

Prema Šoštarićevim rečima, kada su, kao ovih dana, hladne noći, topli dani ona je očekivano i česta pojava magle, avazduh varira na svim novima i da može da bude i zagađen i jako zagađen.  Iz tog razloga je pozvao građane da se na internet stranici beoeko.com informišu o tome kakav je kvalitet vazduha u datom trenutku.

"Na našoj internet stranici se, pored ocene kvaliteta vazduha kroz indeks kvaliteta, nalaze i zdravstvene preporuke kako za opštu populaciju tako i za posebno osetljive grupe, a te preporuke se najviše svode na to da se izbegava boravak napolju i fizička aktivnost", rekao je Šoštarić.

Kvalitetu vazduha odnosno zagađenju doprinose i sami Beograđani jer zagađenje najčešće potiče iz individualnih ložišta i saobraćaja, ali i klimatskih uslova.

"Kada su klimatski uslovi takvi da nema vetra, da nema ni horizontalnog ni vertikalnog mešanja vazdušnih masa tada se sve emitovane zagađujuće materije zadržavaju u nižim slojevima, akumuliraju se tu i njihova kocentracija raste", objasnio je Šoštarić.

Ako je vazduh zagađen, treba izbegavati boravak napolju

U odnosu na kvalitet vazduha građani bi trebalo i da prilagode svoje ponašanje.

"Ako vide da je vazduh zagađen ili jako zagađen, treba da izbegavaju boravak napolju, fizičku aktivnost i da na osnovu toga kakav je vazduh organizuju svoje vreme", ukazao je Šoštarić.

Podsetio da je Grad Beograd u junu prošle godine usvojio plan kvaliteta vazduha za narednih deset godina, te dodao da se problem zagađenja ne može rešiti trenutno već da je upravo period od 10 do 15 godina adekvatan za njegovo rešavanje.

Plan sadrži i Akcioni plan u kojem su navedeni svi faktori koji prouzrokuju zagađenje i prepoznate mere za njihovo rešavanje.

Naveo je da plan sadrži 14 specifičnih ciljeva i 80 mera koje su raznolike, a pre svega se odnose na eliminisanje izvora samih zagađujućih materija, odnosno indivdualnih ložišta što se radi kroz gasifikaciju, proširenje toplovodne mreže, poboljšanje energetske efikasnosti.

Osim toga, dodao je da su planom obuhvaćene edukativne mere kojima se apeluje na građane da koriste alternativne načine transporta kao što su biciklizam, pešačenje ali i mere koje obuhvataju infrastrukturu.

Šoštarić je podsetio da Grad Beograd ima program davanja subvencija građanima za kupovinu bicikala, zatim subvencije za zamenu stolarije u cilju bolje energetske efikasnosti, kako bi trošili manje goriva za zagrevanje objekata, te da postoje i planovi za modernizaciju voznog parka javnog gradskog prevoza.