Kako se boriti protiv govora mržnje na mrežama? Sagovornici UNE o granici slobode izražavanja

Gde je granica između slobode govora i objavljivanja neprimerenih sadržaja na društvenim mrežama?

Govor mržnje, psovke i promovisanje nasilja preplavili su društvene mreže, gde se često piše bez ikakve odgovornosti. Anonimnost i spora reakcija platformi stvaraju prostor za linč, zastrašivanje i normalizaciju nasilja.

Pokloni nekad i sad: Stručnjaci za UNU savetuju da fokus sa materijalnog pomerite na porodične rituale

Elektronski sistem bolovanja u Srbiji kreće od januara: Kako izvršiti registraciju i šta je neophodno da uradite

Ključno pitanje je kako uspostaviti jasna pravila, efikasnu kontrolu i stvarne sankcije, a da se ne ugrozi sloboda izražavanja. O tome smo u emisiji "Podne" razgovarali sa ministarkom bez portfelja zaduženu za rodnu ravnopravnost, političko i ekonomsko osnaživanje žena Tatjanom Macurom, predsednikom Strukovnog udruženja sektora bezbednosti Dejanom Milutinovićem i predsednikom Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igorom Jurićem.

Macura je kazala da ne postoji zemlja na koju bi mogli da se ugledamo i prepišemo zakone kada je reč o kontrolisanju sadržaja na društvenim mrežama i na internetu.

"Internet i društvene mreže se razvjaju brzo i u tom smislu bilo koji zakonodavni sistem ne može da odgovori dovoljno brzo na dešavanja u virtuelnom svetu. Naš zajednički zadatak i medija i institucija i javnosti jeste da dižemo svest o tome koliko su određena ponašanja na internetu neprimerena, pa da onda apelujemo na zajednicu da sankcioniše takva ponašanja time što neće davati pažnju", kaže Macura za UNU.

Dodaje da svi oni koji prave neprimerene sadržaje koji vređaju tuđa osećanja, promovišu nenormalnosti poput incesta i pedofilije, navodno u šaljivom tonu, imaju cilj da od toga profitiraju.

"Moramo da pomognemo roditeljima da učine dodatnu kontrolu ka sadržajima kojim su im deca izložena. Roditelji zaborave da podsećaju decu da moraju da razumeju šta je dobro, a šta loše. Zabrane ne donose rezultat, već prevencija, iako je to teži put, ali to je jedini način da zaštitimo decu od svega što vreba na internetu. Zaboravljamo da su naša deca praktično rođena sa mobilnim u ruci i veoma su spretni da zaobiđu pravila i zabrane, nekima čak i roditelji pomažu u tome", objašnjava Macura i dodaje da deci treba pokloniti pažnju - to je za njih najbitnije.

Milutinović je rekao da nalaženje rešenja zahteva šire poglede na sam problem.

"Generalno imamo problem sa nezrelošću ne samo dece, nego i starijih, roditelja. Roditelji koji bi trebalo da shvate osnovne i kulturološke vrednosti , nemaju to. Što više prijava je važno. Uzima se broj prijava da bi se razmotrilo da li je nešto što se pojavljuje na internetu za zabranu, da li se krši neka norma. Ono gde naša Vlada može da reaguje jeste da se ograniče društvene platforme. Neke aplikacije bi trebalo da se ograniče, ne da se zabrane", kaže Milutinović.

Jurić smatra da nije rešenje u zabrani mreža, jer to neće doneti ništa kada je reč o bezbednosti dece i dodao da je tu upitna i incijativa da se zabrane mobilni telefoni.

"Problemi na internetu se ne mogu rešiti zabranom, mi moramo da radimo sa decom da oni shvate šta je za njih korisno, šta štetno i to je dug proces, edukacije i prevencije koji zahteva vreme i ulaganje. Problemi na internetu se ne rešavaju zabranom, već radom sa decom da shvate šta je korisno, a šta rizično", smatra Jurić.

Dodaje da je potrebno biti objektivan i realan.

"Kako će se na primer ako se zabrani korišćenje mreža proveravati godište deteta. Ako daje podatke to opet nije bezbedno. Znači tu postoje brojni problemi i za takve situacije. Sve se zapravo svodi na jedno, a to je prevencija. Nijedna zabrana neće dati rezultate, ako ne podignemo svest o prevenciji", rekao je Jurić.

Kad teški počeci postanu snaga: Jadrankina priča je dokaz da život počinje i kada svi kažu da je kraj

Jedna tezga i jedno veliko srce: UNA posetila "Mali Pijac" i upoznala Ivanu čija dela vraćaju veru u ljude