Kakva je sudbina preostale tri kovid bolnice u Srbiji?

Zatvorene su kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu, dok je u bolnici na Mišeluku u Novom Sadu na lečenju još petoro kovid pacijenata. Poslednji bolesnik koji je lečen u Batajnici otpušten je u petak 9. juna, dok su u Kruševcu poslednje pacijente otpratili krajem marta.

Kroz bolnicu u Batajnici prošlo 24.000 pacijenata

Prvi pacijent je u kovid bolnicu u Batajnici primljen 4. decembra 2020. godine. Tokom 908 dana rada, u toj zdravstvenoj ustanovi lečeno je 24.000 pacijenata. Direktorka Batajnice prof. Tatjana Adžić Vukičević rekla je za RTS da je 15.000 pacijenata izlečeno i "otišlo kući", 2.500 pacijenata je prebačeno u neke druge zdravstvene ustanove. Na žalost 6.500 ljudi lečenih u Batajnici, ali i doktora i medicinskog osoblja nije preživelo.

Kovid bolnica u Kruševcu zatvorena je još početkom marta, rekao je dr Radmilo Janković, koji je bio kooordinator te bolnice tokom pandemije. U KC Vojvodina kažu da bolnica na Mišeluku još nije ispražnjena i da trenutno ima petoro pacijenata, prenosi Euronews Srbija.

Još se ne zna šta će biti sa tri kovid bolnice, koje su imale važnu ulogu u borbi sa pandemijom virusa korona. Odluku o tome doneće Vlada Srbije. Njihovi kapaciteti su oko 2.000 bolničkih postelja. Čim je počela da jenjava epidemija virusa korona, počelo se govoriti i o njihovoj prenameni.

Centri za palijativnu negu?

Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić izašla je sa predlogom da deo tih kapaciteta bude iskorišten za otvaranje centara za palijativnu negu. Ona je navela da tu ne bi bili smešteni samo umirući pacijenti, već i oni kojima je potrebna duža nega nakon teške saobraćajne nesreće ili teške operacije.

Palijativna nega nije dobro regulisana u Srbiji. Teško bolesni pacijenti, kojima medicina više ne može da pomogne, obično su prepušteni porodicama. Kolike su potrebe za palijativnom negom najbolje govori podatak da u našoj zemlji samo od karcinoma godišnje umre više od 20.000 ljudi. Ali nije palijativna nega potrebna samo tim pacijentima, tu su i dijabetičari, kardiovaskularni, cerebrovaskularni bolesnici. Poslednje dane života obično provedu u svom domu. Članovi porodice ne znaju kako da im pomognu, ublaže bolove, kome da se obrate noću za pomoć.

Prof. Tatjana Adžić Vukičević rekla je za RTS da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema palijativni centar, koji se ne bi odnosio samo na onkološke bolesnike u završnim stadijumima njihovog života, već za sve druge neurološke, kardiološke, ortopedske, kardiovaskularne, terminalne faze različitih bolesti.

Ona je navela i da bolnica raspolaže velikim kapacitetima, nalazi se na površini od preko 14.000 kvadrata, da je čine tri objekta, da ima mnogo dijagnostičke opreme, ima 700 parking mesta i nalazi se nadomak auto-puta tako da lako može da se preimenuje za bilo koju drugu namenu.

"Ja sam često rada da kažem, da bih volela, da nekada u toj bolnici bude porodilište, i starački ili studentski dom. Ona lako može da se preimenuje u bilo koju drugu namenu", rekla je direktorka bolnice.