Ljudska prava pod lupom: Zbog čega su najčešće diskrimisani građani Srbije

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da se, za 13 godina rada te institucije, kao prve četiri osnove pritužbi građana zbog diskriminacije uvek javljaju pol, invaliditet, starosno doba i nacionalna pripadnost, saopštio je Institut društvenih nauka.

Govoreći u Institutu društvenih nauka na međunarodnoj konferenciji posvećenoj monitoringu manjinskih prava „Izazovi monitoringa u evropskom multikulturalnom okruženju", Janković je rekla da se na petom mestu kao uzrok diskriminacije javlja zdravstveni status, seksualna orijentacija ili neka vrsta višestruke diskriminacije. 

„Kada je reč o pritužbama na osnovu nacionalne diskriminacije, prošle godine je dve trećine pritužbi stizalo za diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine. Ostale manjinske grupe obraćaju se u mnogo manjem broju“, rekla je poverenica.
Dodala je da se najveći broj pritužbi ticao prava na obrazovanje na maternjem jeziku i upotrebu jezika i pisma.

Deca dijabetičari da ne budu diskriminisana pri upisu u vrtiće i škole: Nadležni izradili preporuke

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da multikulturalnost nije česta tema u akademskoj zajednici i da ne postoje takvi sadržaji u obrazovnom sistemu.

„Ni na jednom od četiri pravna fakulteta u Republici Srbiji čiji je osnivač država, ne postoji nijedan predmet koji je posvećen tematici manjinskih prava, iako je to ustavna kategorija“, istakao je Žigmanov. 

On je naglasio da je došlo do pozitivnih pomaka u ostvarivanju standarda i unapređene saradnje sa savetima nacionalnih manjina.

Šefica Odseka Saveta Evrope za nacionalne manjine i manjinske jezike Eliz Korni rekla je da je usvojeni Okvir jedno od glavnih dostignuća rada Saveta Evrope, pošto je to jedini zakonski obavezujući okvir na evropskom nivou za zaštitu manjina.

Da li će Makedonci postati manjina u sopstvenoj državi?

„Preporuke i standardi Savetodavnog komiteta (za praćenje sprovođenja Okvirne konvencije) jesu reference za rad mnogih tela Saveta Evrope, Evropske komisije i drugih organa. Takođe, oni se koriste za procenu ispunjenosti uslova za članstvo u EU“, rekla je Korni.

Povodom 10. decembra, Dana ljudskih prava, učesnici konferencije, naučnici i građani 12 evropskih zemalja usvojili su Apel za okončanje sukoba i dostojanstven život, u kojem iskazuju zabrinutost za pripadnike grupa koje zbog etničkog, nacionalnog i verskog porekla pate ili trpe nasilje ili su izloženi ponižavanju.

"Uvereni smo da je život važniji od teritorija i raspodele moći, te da su granice propustljive linije spajanja, a razgovor, poverenje i kompromis osnove za postizanje održivih rešenja. Zalažemo se za održiv mir i stvaranje atmosfere u kojima slobodni ljudi imaju mogućnosti da tragaju za srećom", poručuje se u apelu.

Konferencija se održava povodom 25 godina stupanja na snagu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope,