Ministarka o produžetku zimskog raspusta: Mogu li đaci nazad u klupe iako haraju virusi?

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da nema razloga da se produži zimski raspust, na kom su još učenici iz centralne Srbije.

Đukić Dejanović je objasnila da odluka o produženju školskog raspusta zavisi od podataka Instituta za javno zdravlje "Batut" o epidemiološkoj situaciji i da ukoliko bi došlo do eventualnog odlaganja početka drugog polugodišta morao bi da se napravi program nadoknade.

Ona je na TV Prva rekla da trenutna situacija ne ukazuje na to da će odlaganje nastave biti potrebno, ali da su izveštaji pokazali da virusi jesu frekventniji nego što je uobičajeno, te da će ministarstvo nastaviti da prati epidemiološku situaciju.

"Rekli bismo - i vreme im je, vremenski klimatski faktori su takvi da olakšavaju njihov uticaj, nažalost negativan na organizam, najčešće naših najmlađih sugrađana, i mi ćemo naravno pratiti epidemiološku situaciju i dalje i ne mogu tvrditi da neće biti možda nekog prekida ako bude razloga", rekla je ona.

Ministarka se osvrnula i na stanje u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i navela da se nakon imenovanja Ljubomira Pjevovića za trećeg v.d. direktora, očekuju i razgovori o kandidatima za direktora škole.

Ministarka razrešila sve dileme: Nema razloga da se produži zimski školski raspust

"Biti u rukovodstvu škole koja je doživela takvu tragediju, moramo razumeti, jeste teško i mi smo dugo tražili ko bi možda iz kolektiva mogao da preuzme tu vrlo važnu, značajnu funkciju direktora, bez obzira što i ministarstvo i sve druge institucije vrlo pomažu. Nažalost, mi smo do sada imali dve osobe koje su vršile dužnost direktora, jedna i druga su podnele ostavku, mislim da je prva to učinila zato što je prosto sama ocenila da se nije najadekvatnije snašla, a druga je imala lične razloge zbog kojih je podnela ostavku, tako da sada imamo trećeg vršioca dužnosti čija je obaveza da primeni strogo zakon, jer je on pred zakonom odgovoran za organizaciju rada, za zakonitost rada u toj školi i naravno za ono što se zovu moralna pitanja vezana i za učenike i za nastavnike i za funkcionisanje škole", rekla je ona.

Đukić Dejanović je istakla da se trenutno razmišlja o tome kako će izgledati memorijalni centar u Ribnikaru, koje će poruke poslati i na koji način će roditelji i deca zajedno sa stručnjacima koji učestvuju u tom složenom i vrlo delikatnom poslu učiniti ono što je najbolje za postojeću situaciju

 "Da se pre svega pošalje poruka da je to ogromna tragedija koja se nikad nikom više ne sme dogoditi, odnosno mi se moramo svi truditi da to bude tako. Kako će izgledati zavisi ne samo od predloga stručnjaka već i od mišljenja psihologa, pravnika i pre svega roditelja koji su izgubili svoju decu", rekla je ona.

Kada je reč o nastavi u ovoj školi, ministarka je rekla da ona protiče normalno i da se sama škola polako oporavlja.

"Broj učenika koji je upisan u ovu školsku godinu je identičan onom broju koji je bio i očekivan. Nastava ide, u skromnijim prostornim uslovima. Dosta se muče i deca i nastavnici, ali su oni procenili da Ribnikar kao škola treba da funkcioniše i pored toga što su bila nuđena i neka druga rešenja da ova školska godina bude u nekom drugom prostoru", objasnila je Đukić Dejanović.

Ona je dodala i da je ministarstvo donelo čitav niz promena i dopuna zakona koji regulišu i srednje i visoko obrazovanje, posebno u osnovnim školama. 

Šta piše u analizi radne grupe Vlade Srbije 8 meseci nakon tragedija u Ribnikaru i kod Mladenovca?

"Zakon o izmenama i dopunama osnovnog obrazovanja je iziskivao i određene prateće akte. To su zapravo uputstva - šta radi ustanova, šta radi škola za slučaj nasilja, za slučaj zanemarivanja deteta, za slučaj tragedije kao što je bila ova. Šta radi svaki pojedinac da prosto prepozna opasnost od eventualne tragedije. Na koji način se edukuje i nastavni kadar i stručnjaci, ali i kako da deca prepoznaju opasnost i šta treba prvo da uradi", rekla je ona.

Ministarka je istakla da je u tu svrhu doneta i promena po kojoj ocena iz vladanja utiče na prosek i ulazi u prosečnu ocenu.

"Dva puta godišnje se dobija ta ocena i bilo je jako važno shvatiti da loša ocena iz vladanja ne sme da bude samo sankcija, nego treba da bude mera koja će dete stimulisati da se vrati na dobru ocenu iz vladanja. Dakle, taj mehanizam prosto je trebalo razraditi - ne sankcija, nego prevencija", rekla je ministarka.