Deca koja su preživela "Oluju" danas su ljudi koji skoro tri decenije traže pravdu
Pogrom više od 220.000 ljudi srpske nacionalnosti počeo je u zoru 4. avgusta 1995. Više od 2.000 Srba je nestalo i od tada do danas rođaci stradalih traže pravdu. Prema najnovijim podacima evidentirane su 1.903 žrtve i to nije konačan broj.
Deca koja su preživela "Oluju" danas su ljudi koji skoro tri decenije traže pravdu. Oni pre svega žele da znaju gde su njihovi voljeni očevi, majke, babe i dede, kako bi ih mogli pokopati dostojno. Već 29. godina po tom pitanju vlada muk.
"Obraćali smo se i trudimo se da se obratimo u što većem broju svim mogućim vlastima, tužilaštvima da omoguće da se ovaj moj specifičan slučaj reši. Možda ste već upoznati i znate, da je nešto što ja imam nesvakidašnje. Vidi se nam tom CD-u, videu, zarobljenici, njih četvorica među kojima je i moj tata. Dana tog petog avgusta na toj Suvoj međi od strane armije BiH", kaže Radmila Krstić, članica Upravnog odbora Udruženja porodica "Suza".
Stradao je njen otac, ali i mnogi drugi, koji su se spletom teških sudbinskih okolnosti zatekli. Radmila verno čuva taj video materijal na kojem se jasno vidi zločin, u nadi da će jednog dana pravda biti zadovoljena.
"Svi su oni upućeni u to, svi oni znaju za to, pa čak i do Strazbura bi trebalo da se pročuje jer je izvršen jedan genocid, po nikakvoj Ženevskoj konvenciji to nije smelo da se desi od strane tog mudžahedina iz Saudije. On je to počinio samo zato što je tog dana njihov neki komandant poginuo. I onda su išli kao drogirani, samo da uhvate bilo koga", ističe Krstić.
Ubijeno je 1.246 civala, među njima i 563 žene. Četiri petine ubijenih žena su bile starije od 60 godina. Za ubistva i pogrom više od 220.000 Srba samo dva pripadnika Hrvatske vojske su osuđeni, i to jedan Srbin i jedan Albanac.
"Mi svake godine uoči Oluje, te godišnjice izađemo sa novim brojkama i da pojasnimo jer često ljudi pričaju kako to da ne može da se stabilizuje, jedna brojka. Zato što to još ne može da bude istraženo. Znate mi nismo tamo, ljudi su stradavali posle "Oluje" godinama najviše zato što su Srbi, zato što niko nije imao da ih štiti. Mi smo uzeli taj period do kraja 1998. godine. Od 04.08. 1995. godine sve do devedesetosme kada su ubijani ti starci, koji su ostali nezaštićeni. Pa onda smo došli do te brojke 1903", rekao je Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas".
Mnogi i dalje ne mogu da dođu do ostataka svojih članova porodice uprkos svim podacima i dokazima. Institucije Hrvatske su zatvorile svoja vrata, iako su članica EU i po zakonu bi morali da urade pojedinačne ekshuminacije.
"Koristim ove nastupe da pošaljem poruku najbližima koji tragaju još za svojim gde nisu rešeni slučajevi. Moraju da se aktiviraju, da se malo angažuju, neki ne sve porodice, a prvo dva koroka mora svaka porodica koja ima nestalog da uradi. Da ga prijavi ako nije, iako misli da ga je prijavila da proveri, da li jeste stvarno prijavljen i da da krv. Gde god da su, a ima ih puno po svetu, mogu da se prijave i lokalnom Crvenom krstu, Nacinalnom i onom Polumesecu. Prijaviti i dati krv, na kraju krajeva svi mogu biti u kontaktu sa nama", naveo je Štrbac.
"Ja nikoga ne želim da mrzim, imam svoju decu, imam porodicu. Mom tati to što se desilo, ne krivim niti osuđujem, niti sam za presude, to je opet neka jača sila koja će to jednog dana sve da uredi svakome po svim delima. Nemam strah, nemam potrebe da strahujem, moj tata nije napravio nikakav zločin nikad", zaključila je Radmila Krstić.
Decenijama kasnije, porodice žrtava se i dalje nadaju pravdi, da će neko čuti njihove vapaje, da će pronaći ostatke svojih porodica, da će smeti da odu na svoja ognjišta, da će im biti vraćena imovina. Od svega kako kažu, nadaju se mestu na kom će bližnjima moći da zapale sveću.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.