Sve to ostavlja duboke posledice i zato najmlađima pevanje i sviranje daje osećaj ponosa
Osmoletku "Branko Pešić" u Zemunu mahom pohađaju romska deca iz najsiromašnijih porodica i marginalozovanih grupa. Program "Muzika nade" u okviru kojeg imaju muzičko dva puta nedeljno za njih predstavlja beg od siromaštva i diskriminacije.
Ekipa UNA televizije posetila je jedan takav čas kako bismo i u praksi proverili ono dobro poznato pravilo da je "muzika lek za dušu".
Svako od njih deli drugačiju priču, ali svaka od njih se sabira u istom - u siromaštvu.
Ovako mali, vrlo su osetljivi na uvrede i odbačenost, na to što su, kako kažu "za drugu decu nevidljivi". Sve to ostavlja duboke posledice i zato njima pevanje i sviranje daje osećaj ponosa.
"Učimo note i da sviramo. Meni znači puno", kaže nam učenik Mihajlo Todorović, a njegov školski drug Ismet Todor dodaje:
"Učimo svašta od muzike, note, svašta naučimo ovde, zabavljamo se i tako".
Za nastavnicu Radmilu imaju samo reči hvale. Kažu da im sve lepo objašnjava i da se nikada ne dere na njih, čak i kada su nestašni.
"Imaju nastavu muzičkog dva puta nedeljno i to razredi od prvog do četvrtog. Kasnije, nakon što se muzički opismene, ta svoja znanja mogu još dodatno da razvijaju u horu i orkestru perkusija. Trenutno smo dotle stigli u razvoju i imamo još neke planove kako bi to sve moglo da se unapredi i razvije", kaže za UNU nastavnica i predavačica u programu "Muzika nade" OŠ "Branko Pešić" Radmila Knežević.
Zato su i pokrenuli humanitarnu akciju "Budi i ti deo nade", koju možete da ispratite i podržite na sajtu "Muzika nade". Osim da vidite šta sve obuhvata, možete i da podržite rad sa pojedinačnim i mesečnim donacijama, zahvaljujući kojima udruženje i postoji.
"Poznato je da je muzika, uopšte, sfera koja razvija u isto vreme obe hemisfere mozga i da može samo pozitivno da utiče na jedno dete, a da je to ustvari najvažnije što njima treba. Neka konstanta u razvoju i mir", ističe Knežević.
Stariji učenici, koji su takođe pohađali program "Muzika nade", objašnjavaju da su im časovi posebno značili da ostanu na pravom putu - muzike, obrazovanja, školovanja.
"Recimo kad ne znaš gde ćeš i šta ćeš da radiš, moraš da nađeš neko zanimanje da ne bi skrenuo nekim lošim putem kao na primer muzika. Muzika je za mene kao lek", kaže Aleksandar Trajković.
Dok mališani savladavaju osnove notografije, ritam, "Žutu kuću", odrasli su se preorjentisali u različite muzičke pravce. I kako kažu, nije važno da li je rep, "freestyle" ili "beatbox" - važno je samo ostati na pravom putu.
"Muzika je moj život i moja ljubav, svaki put imaš prepreke pa ne znaš kuda", čuje se kako govore.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.