Ne traže sažaljenje, već jednake šanse: UNA proverava sa kakvim se izazovima suočavaju slepe i slabovide žene u Srbiji

U Srbiji živi oko 12.000 slepih i slabovidih osoba, a među njima su i žene koje se svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima u borbi za ravnopravnost.

Povodom 80 godina postojanja Saveza slepih Srbije, održana je Nacionalna konferencija slepih žena, na kojoj je potpisan je i Ugovor o finansiranju programa „Inkluzivna budućnost zasnovana na 80 godina iskustva“. Program je usmeren na unapređivanje kvaliteta života, dostupnosti usluga i veću uključenost slepih osoba.

Sve više privatnih domova za stare: Šta porodice treba da provere pre nego što smeste najbliže?

Država ulaže 15 milijardi dinara: Ministar otkrio kada se očekuje kraj radova na Tiršovoj 2

Iako ne vide svet oko sebe, slepe i slabovide žene svakog dana vode borbu da budu viđene i priznate u društvu. Diskiminacija, nedostatak taktilnih staza i traženje posla samo su neke od prepreka sa kojima se one susreću, a njihova svakodnevica često je mnogo zahtevnija nego što većina ljudi može da zamisli.

„Često su nezaposlene. Takođe imaju problem prilikom odlaska na neke redovne preglede sa zdravstvenim radnicima, sa nepristupačnošću zdravstvenih institucija, sa predrasudama raznih faktora. Ali generalno problemi slepih žena se dosta razlikuju u odnosu na to da li su one u gradu ili u selima. Uglavnom je bolji položaj slepih žena koje su u gradovima“, kaže za UNU sekretar Saveza slepih Srbije Jelena Stojanović.

Podrška države pokretanjem projekata i finansiranjem programa poslednjih godina daje određene rezultate. Međutim, predstavnici Saveza smatraju da je za sistemsku promenu neophodno unaprediti zakonska rešenja i omogućiti širu primenu Brajevog pisma

„Nažalost, što se tiče zapošljavanja, uprkos postojanju Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju mislim da veliki broj poslodavaca ne poštuje te propise, a i dosta je prevaziđen taj zakon koji je još 2010. godine donet, tako da su potrebna nova sistemska rešenja u ovoj oblasti. Kao i Zakon o socijalnoj zaštiti koji je takođe umnogome prevaziđen i Zakon o organizaciji osoba sa invaliditetom, jer želimo da svi interesi osoba sa invaliditetom, odnosno udruženja budu regulisani na jedan sistemski način, a ne da to zavisi od dobre volje pojedinaca“, objašnjava za UNU predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić.

Mnogi od njih kažu da najveća prepreka nije gubitak vida, već to što ih ljudi ne vide dovoljno. Slepi ljudi ne traže sažaljenje, več jednake šanse, a promene su, kažu, moguće samo kada postoji zajednička volja.

Zakon roditelj-negovatelj u julu pred poslanicima: Macut najavio kada počinju prve isplate

Stiže paket mera za najstarije i najugroženije građane Srbije: Vučić otkrio kada će biti predstavljen