Neraskidive veze porodice Tepić: Kako je sećanje na stari kraj očuvalo porodično ognjište

Posle ne tako lepih vesti, navikli smo vas da bar za kraj bude nešto lepo. Takva je i priča o porodici Tepić koja, pored svih izazova i nedaća modernog doba, uspeva da ostane na okupu. A to zaista danas nije lako. Sedamdeset ljudi koji su se "raštrkali" spaja prezime, selo Zmijanje, tradicija, ali i Čvarak fest na kom smo ih juče sreli.

"Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način", rekao je davno čuveni Tolstoj. Ipak, mi smo na Čvarak festu u Kaću pronašli jednu porodicu koja je, čini se, srećna na drugačiji način.

"Svi pomažemo jedni drugima, radujemo se svima. Ako neko uspe, svi smo srećni, zadovolnji. Svi smo mi intelektualno različiti, materijalno, ali smo tu svi jedno", priča Jovana Jakšić rođena Tepić.

Njih 70 Tepića, iako su raseljeni po različitim selima i gradovima, uspelo je da odoli savremenom dobu gde zajedništvo i tradicija gube značaj.

A da ne izgubi značaj ni njihovo rodno mesto Zmijanje u Bosni i Hercegovini, rade svakodnevno - doveli su struju, vodu, ali i ponovni život u zaboravljeni kraj.

"Ta čežnja za rodnim krajem se ne može ni sa čim meriti. I ova generacija je mentalno, psihički i finansijski stasala da ispravimo taj dug prema našem selu, prema na šim korenima", priča nam Ruško Tepić.

"Ja sam jedan od onih kojem su ovi prisutni Tepići pre tri nedelje, u selu odakle su moji preci, izgradili kuću", rekao nam je Milan Tepić.

Ova porodica nekoliko puta godišnje okupi sve njene članove, a kada ste vi to uradili poslednji put?

"Držite se jedni drugih. Nemojte da materijalno, i sve ono što je prisutno u današnjem, urbanom svetu preovladavaju i da potisnu u drugi kraj - tradicionalno, emotivno, ono što smo nasledili i ono što možemo da budemo", kaže za kraj Milan.

Nismo sigurni kakva su vremena pred nama, ali smo sigurni da, ukoliko budemo na okupu, ona će biti lakša.