Nizak vodostaj Save otkrio "Savski Titanik": Brod star više od veka izronio kod Sremske Mitrovice
Kroz istoriju menjao uloge i vlasnike
Autor: Srđan Ristić
01.09.2026. 20:00
Podeli:
Nizak vodostaj reka ove godine uticao je da isplivaju tragovi prošlosti. Sada ne govorimo o Dunavu, koji je ovog leta oborio rekorde, već o Savi, gde je situacija bolja, ali i tamo isplivaju brodovi sa dna reke.
Posle kratke vožnje od Sremske Mitrovice stiže se do starog parobroda - u narodu poznatog kao Slovenac. Iako su delovi i ranije virili iz vode, meštani kažu da nikada nije bio ovako izložen.
„Prvi put ga pominju kao Savski Titanik, međutim bio je Slovenac i za sve je bio Slovenac, i to je bilo kultno mesto. Ko god je imao čamac, plovio, nije bio na kupanju ako nije bio ovde“, kaže lokalni ribar Stanislav Kozenko.
Napravljen 1913. godine u Budimpešti kao tegljač „Vah“, brod je nakon Prvog svetskog rata pripao Kraljevstvu Srba Hrvata i Slovenaca i poneo je ime „Slovenac“.
Kroz istoriju je menjao uloge i vlasnike - od austrougarskih zadataka, preko nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, do prevoza ranjenika nakon oslobođenja.
„Zaista nesvakidašnji prizor i za decu i za odrasle, ne viđa se baš svaki dan, posebno u tom stanju. To je jedna atrakcija zato što je to ono što arheolozi zovu 'in situ', dakle to je nalaz takav kakav jeste, nije konzerviran, nije muzejski prikazan i to je ono što je ljudima interesantno“, ističe istoričar i upravnik Muzeja Srema Andrija Popović.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, sa temperaturama koje rastu dvostruko brže od globalnog proseka. Ovogodišnji indikatori pokazuju da je čak polovina Evrope bila pogođena sušom.
„Osnovni razlog je izraziti deficit, nedostatak padavina tokom celog proleća. Već od marta meseca bilo je jasno da u Centralnoj Evropi fale padavine na području Južne Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, u našem delu zemlje, u Vojvodini pogotovo. Taj deficit padavina uticao je na drastično smanjenje nivoa“, ističe hidrolog Dejan Vladiković.
Procene su da će ekstremi biti češći, da može da se desi da u istoj godini imamo najpre minimume, a onda krajem maksimume vodostaja reka i potencijalne bujice.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
