Novi zakon o praćenju otpada od hrane: "Najviše koristi bi doneo građanima iz socijalno ranjivih grupa"

Ekspert za cirkularnu ekonomiju Sanida Klarić rekla je danas da bi novi Zakon o praćenju otpada od hrane najviše koristi doneo građanima koji su socijalno ranjivi i kojima je upravo ta hrana koja se baca potrebna za normalan život.

Dok mnogi gladuju, u Srbiji se godišnje baci više od 780.000 tona hrane: Šta donosi novi zakon?

Od viška hrane nekome obrok: UNA proverava kako da pomognemo, a ne da bacamo

"Ovaj zakon podjednako deluje u oblasti zaštite životne sredine, u oblasti socijalnih intervencija i u oblasti ekonomije. Što se tiče socijalnih intervencija, najviše koristi bi doneo našim građanima koji su socijalno ranjivi i kojima je upravo ta hrana koja se baca potrebna za normalan život i da ako mi, kao građani koji bacamo najviše hrane, proizvodnja, prerada hrane i veliki trgovački sistemi, ne budemo primenjivali taj zakon, od tog zakona neće biti ništa", rekla je Klarić za Tanjug.

Ona je istakla da je ovaj zakon u okviru zakona o upravljanju otpadom i da predviđa produženu odgovoronost proizvođača.

"Zakon, odnosno posebni tokovi hrane su deo tog zakona. Znači da su svi, i proizvođači u lancu nabavke i u lancu prodaje odgovorni za svaki komad hrane. Oni moraju sanirati taj otpad, podnositi određene izveštaje, kako bismo znali gde, kada i koliko se hrane baca", rekla je Klarić.

Ona je navela da je moguće i da Srbija krene putem EU, u kojoj postoje zakoni koji kažnjavaju prekomerno bacanje hrane, ali da se mora napraviti okvir u kome će se raditi.

Ispoštovane preporuke ODIHR-a: Zakon o jedinstvenom biračkom spisku uskoro pred poslancima

"U našem neposrednom okruženju, u Sloveniji, postoji zakon o zabrani bacanja hrane gde se u prodavnicama, koje su preko 400 m2, zabranjuje bacanje hrane, a sa druge strane se stimuliše da se ta hrana donira. Kod nas se može primeniti, ali se mora napraviti okvir u kome će se raditi. Upravo je zakon o upravljanju otpadom jedan od tih okvira", rekla je Klarić.

Ona je navela da mora da se sarađuje sa Ministarstvom poljoprivrede o bezbednost hrane, kao i sa Ministarstvom finansija, koje će kompletno urediti način na koji će se uređivati kazne ili podsticaji.

Takođe, Klarić je dodala da postoji saradnja sa bankama hrane.

"Da bi se napravila bliža saradnja, mora se urediti i način rada banaka hrane. Nije samo dovoljno da banke hrane prime i distribuiraju, nego i one moraju podnositi određene izveštaje da se zna koliko je hrane preuzeto i u kom pravcu je distribuirano do krajnjih korisnika", kazala je Klarić.

Sofronijević: Novi zakon doneće preko potrebni red, da Srbija zna šta ima sagrađeno

Ona je istakla da se najviše hrane baca u domaćinstvima, negde oko 54 odsto, zbog toga što se ubrzano živi, što građani nemaju dovoljno edukacije i ne razmišljaju o tome.

"Ako ne poštujemo hranu, ne poštujemo ni svoj rad. Sa druge strane, veoma je važno utvrditi koliko se iz veleprodajnih i maloprodajnih objekata baca hrane. Zbog toga što se dešava, upravo da se rizik od bacanja hrane i velike količine koja nije prodata, uračunava u trgovačku maržu i samim tim se povećava cena hrane", zaključila je Klarić.

Jedni bacaju, drugi gladuju: 783 miliona ljudi suočeno sa hroničnom glađu

Svake godine bacimo trećinu hrane koju proizvedemo – a to značajno utiče na klimu