Od 800.000 građana koji koriste GSP, polovina plaća uslugu: Rešenje - ulazak na prednja vrata

Naplata karata u javnom prevozu je od 15 do 20 odsto, tvrdi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, zbog čega je najavio da će biti raskinut ugovor sa "Kentkartom", koji obavlja taj posao godinama. 

Međutim, direktor "Kentkarta" Veljko Vlahović kaže za RTS da je naplata oko 50 odsto i da, ako polovina ne plaća uslugu, onda ta usluga ne može ni da bude održiva. Ističe da je jedino efikasno rešenje tog problema ulazak na prednja vrata u vozilima gradskog prevoza, ali i davanje ovlašćenja kontrolorima.

Vlahović kaže da je na osnovu analize Saobraćajnog fakulteta od ukupnog broja stanovnika u Beogradu, procena da oko 800.000 sugrađana koristi javni prevoz.

"Ako to uporedimo s brojem prodatih karata, mi imamo svakog meseca oko 150.000 mesečnih karata, a treba uzeti u obzir i godišnje karte na koje imaju pravo građani preko 65 godina kojih ima 220.000, gde dolazimo do nekih 370.000 mesečnih i godišnjih karata, dobijamo da je broj prodatih karata oko 50 posto“, ističe Vlahović.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić je najavio da će Grad će formirati javno preduzeće koje će preuzeti naplatu karata za javni prevoz i odgovornost za trošenje tog novca. Vlahović smatra da treba razdvojiti naplatu i samu prodaju karata.

Ističe da je najveći problem da ljudi koji koriste gradski prevoz kupe kartu, nedostatak ovlašćenja koji bi kontrolori u javnom prevozu trebali da imaju.

Takođe, naglašava da je uz to potreban i određeni nivo svesti građana da neku uslugu koju koriste moraju i da plate, i da to ne bi smeli da dovodimo u pitanje.

"Projekat ulaska na prednja vrata je 2012. godine doživeo neuspeh. Ja bih rekao pre svega, zbog nerazumevanja da je to nešto što je potrebno zbog efikasnijeg funkcionisanja. Ne znam zašto je to bio toliki problem, jer ako pogledate svuda u svetu se ulazi na prednja vrata i to je jedini sistemski način da rešite problem ljudi koji ne plaćaju karte“, smatra Vlahović.

Precizira da, ako polovina ne plaća uslugu, onda ta usluga ne može da bude održiva.

Postavlja se, kaže, i pitanje kako u Novom Sadu i Kragujevcu svi ulaze na prednja vrata vozila gradskog prevoza, gde je prema nekim procenama naplativost 90 odsto.

Zato, misli da je jedino efikasno rešenje za povećanje naplate, ulazak na prednja vrata u vozilima gradskog prevoza i da je vozač taj koji neposredno kontroliše da li onaj ko ulazi ima kartu i da, onog ko nema, spreči da uđe u vozilo.

Davanje ovlšćenja kontrolorima

"Ako nekome date obavezu da kontroliše ko ima i ko nema kartu, a da ne postoji nikakva mogućnost da se putnik zatečen bez karte sankcioniše, onda efikasnost rada kontrolora, bilo da su oni u privatnoj firmi ili u javnom, državnom preduzeću, ako ne postoje ta ovlašćenja, postavlja se pitanje šta oni mogu uopšte da urade“, rekao je Vlahović.

Navodi da je davanje ovlašćenja kontrolorima jedan od načina da se problem naplate reši, ali da ono iziskuje promenu zakonske regulative.

Matična kompanija „Kentkart“ iz Turske obavlja ovaj posao u 48 gradova u 15 država, i Beograd je i jedini grad u kojem se bave i kontrolom naplate karata.