Ovo je priča o dervišu Muhamedu Naseru: Neki misle da je vođa sekte, a on je nešto sasvim drugo

Za glavnog junaka najnovije epizode emisije „To je život“ autorke Jasne Đurović, koja se emituje na UNA televiziji, rekli bismo da je vođa sekte, magičar i stranac koji je došao u Srbiju da ovde  menja istoriju posle 150 godina. Međutim, istina je potpuno drugačija. On je jedan od onih koji iskorenjuju sve ono što je danas ekstremno, a dovodi se u vezu sa islamom i muslimanima.

S obzirom na činjenicu da nema podršku nijedne islamske zajedinice na ovim našim prostorima napravio je svoju džamiju na Dušanovcu. On je hodža, derviš i lider. Libanac sa srpskim drzavljanstvom i čovek koji Beograd voli više od svog rodnog Tripolija, a ime mu je Muhamed Naser.

Đorđe Joksimović šest puta pešačio od Kragujevca do Beograda, a sve to samo da bi bio otac svojoj deci

Tajna čuvana 27 godina - ovako je naš slavni odbojkaš Željko Tanasković jednom Dači promenio život

Jedan potpuno običan čovek na prvi pogled, u drugoj situaciji on je ono što bi neki preveli kao gospodar. Čak neko koga se ljudi ponekad i plaše...Ne radi ono što ne sme, praktikuje ono što mora, ali da ga otac sada vidi teško da bi bio zadovoljan priloženim.

Potiče iz porodice u kojoj su svi po muškoj liniji bili hodže zaključno sa njim i tamo se tačno znalo kad ima, a kad ne pravo glasa, pa i ne samo koliko vremena njegova kolena nisu ispravljena već i kako će se obući.

„U slobodno vreme pričam viceve, gledam viceve na Jutjubu i smejem se sam. U Libanu nikada nisam nosio farmerke, to je za obične momke, a ne za hodžinog sina. Otac me još uvek nije video u farmerkama, a da me je video rekao bi mi da sam se pokvario u Evropi. U Libanu nikada nisam ušao u kafić, a ovde su u kafići na svakom ćošku. Kad sednem u kafić pijem moku, grešnici su oni koji piju alkohol“, rekao nam je Muhamed Naser.

Evropa je, to je činjenica, neku vrstu uticaja imala i na njemu. Srećom njegov otac ovu priču neće gledati. Sve je počelo pre više od 10 godina kada je stiacajem nesrećnih okolnosti završio najpre u Subotici, onda Novom Pazaru i na kraju Beogradu.

„U Srbiji sam se lečio, zaposlio, dobio stipendiju za master i doktorat. U Srbiji sam se oženio, dobio dete, kupio auto i kuću. U Srbiji sam dobio državljanstvo. Kako sam zaradio u Srbiji? Nije lako, ali nije nemoguće“, priznaje on za UNU.

Jedna nova životna etapa za Muhameda Nasera počela je onog momenta kada se borio za život posle teške saobraćajne nesreće koju je imao u Libanu. Stigao je ovde kao Arapin, filolog arapskog jezika, između ostalog.

Ima pravo, prema veri i šerijatskom zakonu, na četiri žene, a još uvek je u braku samo sa jednom. Ali da ostavimo sve ono sa čime bismo se mi najradije šalili po strani, život je pred njim. Vraćamo se deceniju i koju godinu više unazad.

„Te 2011. godine sam imao udes u Libanu, a kod nas je medicina i lečenje u bolnici, ceo taj sistem, sve je skupo. Sistem je privatan, nema kao u Srbiji zdravstvene knjižice, nego se sve plaća, zato je i skupo. Bio sam u kontaktu sa kolegama koji su odavde, a studirali su u Libanu arapski jezik, pa su mi oni ponudili pomoć da dođem u Srbiju i da mi oni srede papire, da dobijem boravak i osiguranje, da idem na lečenje. Oni su mi rekli tada da će me to izaći mnogo jeftinije nego u Libanu“, ispričao nam je Muhamed i dodao:

Hrabra ispovest Sandre koja živi sa HIV-om više od dve decenije: 'Mislila sam da budem narkomanka malo'

„Imao sam udes sa automobilom, ozbiljan udes, imam i posledice dan-danas. Od tada sam hrom, leva noga mi je kraća od desne za tri centimetra. Lečio sam se na VMA, bio sam tamo dva puta, imao sam tri operacije. Bili su dobri lekari, spasili su me i od tada nisam napustio Srbiju“. 

A u Srbiji je nastavio da vozi i to pod vrlo čudnim okolnostima.

„Dugogodišnji sam vozač, vozim autobus, bager, vozim sve živo. Vozio sam u Beogradu 10 godina bez vozačke dozvole, nikada nisam dobio kaznu. Kada sam bio na intervjuu u policiji za dozvolu za stalni boravak, znao sam da će me pitati za saobraćajni prekršaj, uhvatila me je kamera. Ja sam tad sa sobom poneo sliku aviona za Liban i sliku mog grada i ispričao im kako moj grad uopšte nema semafore i da kad bi oni znali odakle sam došao da bi oni razumeli taj prekršaj. Oprostili su mi jer sam ih ubedio da nikada nisam video semafore, oni su se smejali, ali su me i pustili“, ispričao je anegdotu pred kamerama UNA televizije Muhamed Naser.

Život u Srbiji nije mu bio lak. Došao je bez dinara u džepu. Ostavio svoju gotovo pedesetočlanu porodicu. Seća se da je kao dete svedočio 15 godina dugom ratu u Libanu i danas kada se opet puca na sve strane misli su mu svakodnevno baš tamo - više od 3.000 kilometara od Beograda.

„Iz Libana sam poreklom, rođen sam na severu, u gradu Tripoli. Daleko je od Bejruta 80 kilometara, tamo sam rođen u porodici gde su moji poreklom svi hodže. Otac, deda i pradeda, svi su bili u verskim naukama, pisali knjige, vodili džamije i tako sam se ja rodio u toj velikoj porodici, imam pet sestara i tri brata. Ja sam najstariji“, govori nam Muhamed i dodaje:

„Bio sam prvi unuk u porodici, rodio se plav, to je mnogo retko među Arapima i onda se to gleda kao da sam najlepši. Imao sam mnogo lepo detinjstvo, bio sam više ljudima u rukama nego što sam bio na nogama i na zemlji. Moj otac ima dve žene, ali nema decu sa tom drugom ženom, tako da smo nas devetoro od iste majke i oca“.

U Libanu i Siriji se školovao i završio dva fakulteta. Bio je zaposlen u šerijatskom sudu i venčavao ljude. U Beograd ga dovodi sudbina.

Jednom narkoman, uvek narkoman - nije tačno: Priča Borisa koji se izvukao iz pakla droge i spasio mnoge živote

„U Beogradu najviše volim Stari grad. Živeo sam na Dorćolu kod Kalemegdana, pet godina sam tu živeo, tu sam radio u Bajrakli džamiji. Odatle sam studirao ceo master, a onda i deo doktorata, tu sam i naučio jezik“.

Želeo je više za islamski svet u Srbiji, a učinio je bolje. Nije do kraja sproveo sve svoje namere, ali je posle 150 godina na čelu organizacije koja okuplja derviše na ovim našim prostorima. Nimalo slučajno vodili smo ga pred zgradu u kojoj je živeo Meša Selimović. Muhamed ima i prijatelja Srbina, Marka Bašovića.

„Meša Selimović i njegova knjiga ‘Derviš i smrt‘ je prva knjiga koju sam pročitao, a da je na srpskom jeziku. Alah da mu se smiluje. Sa Markom sam duhovno povezan, osećam toplotu i energiju, osećam njegovu iskrenost. Reč je kod nas dvojice dovoljna za sve, ako kaže – ja sam siguran, to je tako. “.

Onako kako nam je i obećao prvi put za neki medij otvorio je vrata svoje džamije koja ne pripada nijednoj islamskoj zajednici u Srbiji, vec radi sama za sebe i dozvolio da snimimo i njegove sledbenike i molitvu i način na koji se bori sa magijom. Oni koji ga poštuju i slede njegovo učenje nisu ljudi koji padaju u trans niti se probadaju.

„Nikada ne smem da prekinem ono što sam u nekom momentu života prihvatio, rođen sam u tome, u tome sam živeo i u tome ću da umrem. Istorijski, sve hodže, ceo islam na Balkanu, šerijatske sudije, svi su bili sufije. Prethodni reis je bio u tarikatima, samo što oni to ne kažu javno. Ja sam derviš među vehabijama, a među dervišima ja sam vehabija. Ispada kao da sam ja neko čudovište. Zvao sam derviše i rekao im da se sakupe ponovo i da se vratimo u naše knjige stare sufije. Pokušavam i meni je čast ako mogu da vratim nešto što je bilo u istoriji. Kritikujem ih veoma strogo, okupio sam ih oko 40 do 50, sa Karaburme, Koteža, Mladenovca, a ima ih i u Subotici, Novom Sadu, Malom Iđošu“, otkriva za UNU Muhamed Naser i dodaje:

„Nismo ekstremni ni sa državom, niti smo daleko od države. Nisam od onih hodža koji uđu u vlast, nisam previše ni na jednoj strani da bih bio ekstreman. Registrovao sam svoju zadužbinu versku, moja verska škola i govori su sve vreme protiv terorizma i ekstremizma. Planiram i da otvorim vrtiće za našu decu i starački dom za muslimane, voleo bih i da imam televizijski kanal islamsko verski, ciljna grupa da budu muslimani, a pošto košta puno za sada nemam para, ali otvoriću je nekada. Otvoriću islamsku televiziju“.

Do doktorata na Filološkom fakutetu i to ni manje ni više, već na Odseku srpski jezik i književnost, ostalo mu je još malo, a prema Srbiji ima ljubav do kraja života.

Libanac sa srpskim državljanstvom po mnogo čemu je interesantan ovdašnjem stanovništvu, između ostalog i zbog magije.

„Kuranom uništim svaku magiju, baš svaku. Magija postoji, ljudi koji su obrazovani i na funkcijama dolaze kod mene da im pomognem. Stidim se pred novinarima, a i kada dođu školovaniji od mene, ali sada u poslednje vreme prečesto dolaze kod mene. To je veliki posao za mene, ali uglavnom njihovi problemi budu od stresa, a ne od magije“, kaže misteriozno za kraj hodža Muhamed Naser. 

Islamska zajednica Srbije zahvalila Vladi za doprinos učešću muslimana Srbije na hadžu

Jusufspahić: Bektašije nisu muslimani, ovde služe za ideju svealbanstva