Ovo je priča o Natalijinoj ramondi: Cvet feniks - simbol Dana primirja, pobede srpskog naroda i države

 Natalijina ramonda, cvet feniks, koji se nalazi na amblemu koji se nosi na reveru uoči i na Dan primirja 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Amblem Dana primirja je kombinacija Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, medalje koja je dodeljivana srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost.

Koncept Natalijine ramonde - simbola obeležavanja Dana primirja u Srbiji, osmislili su pre više od 10 godina Marko Đurić, sada ministar spoljnih poslova i ambasador Aleksandar Ristić, sada ambasador u Brazilu.

Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao državni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a simboliše vasksnuće Srbije i stradanja kroz koja je prošao srpski narod tokom i posle Prvog svetskog rata.

Natalijina ramonda može da oživi i kada se potpuno osuši, pa je postala sinonim srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, tokom koga je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine. Srbija je iz teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica, ponovo se rađajući kao cvet feniks. 

Natalijina ramonda, čiji je cvet visok 10 centimetara, pripada familiji Gesne riaceae. Ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.U periodima suše, ramonda se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava.  Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu.

Ramondu je kod Niša, u Jelašničkoj klisuri, otkrio botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović, 1882. godine. On je nameravao da novu vrstu da nazove Niška ramonda, ali je odluku promenio u čast kraljice Natalije.

Natalijina ramonda raste uglavnom na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike bitke u Prvom svetskom ratu.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Na Kalemegdanu izvedena počasna artiljerijska paljba

Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode „Suva planina” i Nacionalni park "Šar planina". Ova zakonom strogo zaštićena vrsta raste i u Severnoj Makedoniji, na severu Grčke, u Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.

Na Dan primirja u pojedinim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, kao simbol se nosi cvet bulke. "Popi" je podsetnik na vreme kada je na razorenim i opustelim poljima, gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništavan, prvi nikao krvavo crveni mak. Cvet i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, o čemu je još 1915. pisao kanadski potpukovnik Džon MekKre u delu "Na polju časnom" - "Na poljima Flandrije".

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na dan kada je 11. novembra 1918. godine, nakon četvorogodišnjeg Velikog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, potpisano primirje, u posebnom vagonu u blizini gradića Kompjenj. 

Danas obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Srbija dala najviše žrtava za slobodu