Pad na Šangajskoj listi: UNA istražuje zašto je Univerzitet u Beogradu ispao iz 500 najboljih na svetu

Univerzitet u Beogradu više nije među 500 najboljih na Šangajskoj listi. U najnovijem rangiranju naučno-istraživačkih rezultata, spustio se stepenicu niže od prošle godine. 

I dok jedni za taj pad okrivljuju državu, a drugi višemesečne blokade nastave na fakultetima, pitanje je zapravo šta je zaista poljuljalo svetski ugled našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta?

Univerzitet u Beogradu i dalje najbolji u regionu: Među 600 najboljih na svetu

RFZO sprovodi detaljnu istragu: Javno objavljeni podaci zdravstvenih osiguranika?

I pored značajnih iskoraka nekolicine pojedinaca, istraživačka i akademska izvrsnost Univerziteta u Beogradu već dugo je u krizi, ocenjuju sagovornici UNA televizije. 

Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović kaže da je problem u tome što se visoko obrazovanje zasniva na standardima postavljenim pre više od pet decenija.

"Nema izbora najboljih, nema konkurencije, zapravo ona se na svaki način i sa svakim novim propisom i pravilnikom o izborima smanjuje, izbegava. Ubrzavaju se načini izbora, smanjuju se kriterijumi i tako dalje, veliki nerad i odsustvo sistematskog pristupa", rekla je za UNU prof. Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović.

Sve to rezultira manjim brojem visoko citiranih naučnika, primećuje profesor Biološkog fakulteta Željko Tomanović, a to je, podseća, jedan od glavnih kriterijuma za rangiranje na Šangajskoj listi. Uprkos padu, Tomanović smatra da je Beogradski univerzitet i dalje na dobroj poziciji.

"Mali broj projekata je odabran za finansiranje, završavaju se sada projekti iz poziva Prizma, hiljade istraživača od nove godine neće imati nikakvu angažovanost na nacionalnim projektima. Za projekte i ideje, kasni evaluacija godinu dana", ističe za UNU profesor Biološkog fakulteta Željko Tomanović.

Mladi u Srbiji najviše žele da studiraju psihologiju, a tržište traži inženjere: Evo koja zanimanja su deficitarna

Profesori su saglasni da je neophodna nova strategija visokog obrazovanja kako bi se stvari popravile. Ključ je, kažu, u finansiranju naučno-istraživačkog rada koje bi, ocenjuju, trebalo sprovesti na pravi način.

"Finansiranje nacionalne nauke je moralo biti mnogo većeg obuhvata. Do 2019. godine smo imali nacionalne projekte gde je mnogo veći broj istraživača bio uključen. Ideja je bila da to bude kompetitivnije od 2019, ali ti projekti moraju češće da se raspisuju", rekao je Tomanović.

"Mora da se zna šta su prioriteti za državu Srbiju, mora da se pažljivo ulaže u odabrane oblasti i da se da podrška najboljima. To ulivanje novca svima i onima koji ništa ne rade i onima koji rade prosečno i izvanredno, obesmišljava rad onih najboljih", tvrdi Mitrović.

Ti najbolji daće svoj najveći doprinos Univerzitetu ako ih država sistematski i kontinuirano podržava, zaključuju naši sagovornici. U suprotnom će, kažu, uspeh na Šangajskoj listi biti prepušten slučajnim okolnostima - u kojima imamo ili nemamo jedan broj istraživača čiji rezultati mogu da pariraju u svetu.

Heroji iz komšiluka rame uz rame sa vatrogascima: Proverili smo ko sve može da postane dobrovoljac vatrogasnog društva

Lekovi u Srbiji znatno jeftiniji: Đerlek za UNU otkriva koliko je ova mera važna za pacijente