Plovidba u Srbiji sve teža, prevozi se tek četvrtina tereta: Da li će krajnji potrošači platiti cenu drastičnog pada Dunava?

Toplotni talas se bliži vrhuncu, a kiše koje bi mogle da podignu vodostaj Dunava ne očekuju se najmanje pet nedelja, i to se odnosi na obilne kiše od po 100 litara po kvadratnom metru. Plovidba u Srbiji zasad nije obustavljena, ali je sve teža.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Vladimir Batalović rekao je za RTS da vodostaji opadaju i na Dunavu, i na Tisi, i na Savi, a upravo nizak vodostaj Dunava predstavlja problem za plovidbu.

Đerdap 1 radi na samo 20 odsto kapaciteta: Istorijski nizak vodostaj preti energetskom sistemu, apel građanima da štede struju

Mađarska uvela vanredne mere zbog niskog vodostaja Dunava: Velikim potrošačima preti isključenje struje

Dunav jednom petinom svog toka prolazi kroz Srbiju, u dužini od oko 580 kilometara, a gornji tok reke, kroz zemlje zapadne Evrope, posebno je ugrožen zbog nedelja bez kiše.

Batalović je istakao da je situacija nešto povoljnija nizvodno od Beograda, zahvaljujući uticaju Đerdapa naglašavajući da je to olakšavajuća okolnost, ali da je plovidba ipak sve teža.

Na pitanje da li se, ukoliko se trend nastavi, može očekivati da plovidba postane gotovo nemoguća, pomoćnik ministra je odgovorio da ne može to sa sigurnošću da tvrdi, ali da je reč o mogućem scenariju ukoliko se situacija nastavi.

"Ne mislim da obustavimo plovidbu, više bih to podveo tako da plovidba neće biti isplativa", objasnio je Batalović.

Dodao je da će transport po jedinici prevezene robe biti sve skuplji, a da troškovi transporta ostaju isti bez obzira na količinu tereta. Kao primer je naveo baržu kapaciteta 1.000 tona koja trenutno prevozi svega 250 do 300 tona, čime prevoznik praktično ne ostvaruje zaradu, a te troškove na kraju snose krajnji potrošači.

RHMZ upalio crveni meteo alarm: Beograd jutros najtopliji, stiže vrhunac toplotnog talasa

Radovi na produbljivanju korita otežani, ali se nastavljaju

Batalović je rekao da Direkcija za vodne puteve dobro poznaje kritične lokacije na reci, te da su u saradnji sa Ministarstvom od početka godine vršeni radovi na dve najkritičnije tačke. Radovi kod Arankine Ade završeni su u aprilu, dok se trenutno izvode radovi na lokaciji Preliv.

"Radovi su jako otežani, vodostaj je nizak. Ta količina materijala koja treba da se odloži ne sme da se izvozi napolje, to je zakonska odredba, znači moramo da je pustimo negde u tok", objasnio je Batalović.

Navodi da mesta predviđena za to više nisu aktuelna jer Dunav nema snagu da odnese ispušteni materijal nizvodno, pa se on mora odlagati uz obalu.

Manje robe u lukama, otkazane ture kruizera

Prema rečima pomoćnika ministra, problemi sa pristajanjem brodova postoje i pri niskom i pri visokom vodostaju, zbog brzine toka i otežanog manevrisanja, ali je sada najozbiljnija posledica smanjena količina robe i smanjen pretovar u lukama.

Nisu pošteđeni ni nautički turizam, navodi Batalović, ističući da agenti otkazuju svoje ture i da kruizera gotovo da nema na našim vodama.

Situacija iz dana u dan sve lošija: Vodostaj kod Bezdana još niži, kiše nema ni u najavama narednih 45 dana

Najavljena nova strategija prilagođavanja klimatskim promenama

Govoreći o budućnosti plovidbe, Batalović je rekao da će sistem na plovnim kanalima morati da se prilagodi novim klimatskim uslovima.

"Sigurno ćemo morati, tako je, da se vrše određeni radovi na produbljivanju toka, da ti kanali koji se produbljuju neće moći baš da budu ni toliko široki. Ne možemo mi sad ceo Dunav da prokopamo da bismo mogli da dođemo do nivoa od 2,5 metra, koji je onako, što bi rekli, zadat kao uslov za minimalni plovidbeni nivo", naveo je Batalović, potvrđujući da se u Ministarstvu već razmišlja o izradi nove strategije.

On je ukazao i na to da problem niskog vodostaja pogađa i susedne zemlje - Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju - gde je plovidba takođe otežana ili obustavljena, te da Srbija nije u najgoroj poziciji u odnosu na okruženje, ali da nijedna država sama ne može da reši ovaj problem.

"Znači, to mora da se rešava zajedničkim snagama. Zato imamo i te Dunavske konferencije i sastanke, kako bismo to zajedno sagledavali i rešavali", zaključio je Batalović.

Podsetio je da Srbija učestvuje u radu Dunavske komisije, preko koje zemlje članice zajednički razmatraju mere za rešavanje problema niskog vodostaja.

Dunav se povukao, a kupači ostali: UNA proverava - da li je bezbedno kupanje na Štrandu?

Smanjen rečni transport zbog niskog vodostaja Dunava: U Beogradu bez problema, moguće restrikcije vode