Pokrenut sistem detekcije prekoračenja brzine: Kako rade prve četiri kamere u Beogradu?

Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je cilj implementacije automatskog sistema detekcije prekoračenja brzine, koji je u ponedeljak počeo da radi, poboljšanje stanja bezbednosti saobraćaja i ublažavanje posledica saobraćenih nesreća. 

Odzvonilo bahatim vozačima: Od danas automatska detekcija prekoračenja brzine u Beogradu

"U onim saobraćajnim nezgodama kada su sudarne brzine veće, posledica je mnogo ozbiljnija - smrtne i teške telesne povrede. Želimo da smanjimo smrtnost, da smanjimo telesne povrede, a samim tim će se i broj saobraćajnih nezgoda smanjiti", rekao je Belencan za Tanjug.

Belencan je naveo da se u Beogradu nalaze četiri kamere ovog sistema i to tri kamere na teritoriji Novog Beograda - na ukrštanju Brankovog mosta i bulevara Nikole Tesle, na uglu bulevara Nikole Tesle i ulice Ušće, kao i na uglu ulice Jurija Gagarina i ulice Antifašističke borbe, dok se jedna kamera nalazi na teritoriji Zvezdare, u bulevaru kralja Aleksandra kod Đeram pijace.

"Ovaj sistem je krenuo da se razvija početkom prošle godine, kada smo najavili da će automatska detekcija prolaska na crveno svetlo biti na određenim lokacijama, tako da je i ovo nastavak sistema koji već postoji, nadogradnja. Kada govorimo o proširenju sistema, predviđeno je da bude znatno veći broj mesta na kojima će se meriti brzina, s tim da će se izvršiti dobra analiza tih lokacija, jer je upravljač puta na pojedinim mestima postavio semafore i usporio brzinu kretanja vozila", rekao je Belencan. 

Naveo je da postoji mogućnost da se ovaj sistem uvede i u drugim gradovima sem Beograda i istakao da se traži izuzetna preciznost ovog sistema. 

"Ovo nije nešto što je policija sama odlučila da postavi. Zato je toliko dugo i trajao projekat postavljanja, trebaju sve državne institucije koje su zadužene za dragocenosti i vrednosti, merenja, da se izjasne", rekao je Belencan.

"Preko 45 puta je izvršeno merenje brzine na određenoj lokaciji, da bi se poklopilo vreme, brzina, jer je to izuzetno bitno, da bi se ispunili uslovi iz Zakona o prekršajima. Jer postupak ne može da se pokrene ukoliko nije u skladu sa Zakonom o prekršaju", objasnio je Belencan. 

Kada se snimi izvršenje prekšaja i prekoračenje dozvoljene brzine, dodaje on, na adresu vlasnika automobila će stići poziv da se izjasni u roku od 8 dana o tome ko je upravljao vozilom tog dana. 

Kada je reč o kaznenim merama sa kojima se mogući prekršioc suočava, Belencan navodi da one zavise od brzine i naglašava da će se sve što bude išlo preko 50 kilometara na čas smatrati prekšajem.

"Za one prekšaje za koje je predviđen prekršajni nalog, uz pismeno će se dostavljati i uplatnica da izvrše uplatu, a tamo gde je potrebna obrada i rasvetljavanje, u smislu prikupljanja još nekih činjenica da bi zahtev za pokretanje prekšajnog postupka bio što kvalitetniji, ide se prema sudiji sa zahtevom za pokretanje prekšajnog postupka ili PP zahteva", rekao je Belencan.

Ukazao je da je brzina najuticajniji faktor u saobraćenim nezgodama i objasnio da brzina od 60 kilometara na čas povećava stradanje pešaka gotovo za 100 odsto više nego kada je brzina 50 kilometara na čas. 

"To je dovoljan razlog da nema tolerancije kada govorimo o brzini", zaključio je Belencan. 

Bahatost vozača najčešći uzrok saobraćajnih nesreća: Kakva zakonska rešenja predlaže policija