Poražavajući podaci Unicef-a: Svako deseto dete u Srbiji živi u siromaštvu

Šef odseka za saradnju sa privatnim sektorom UNICEF-a Vesna Savić Đukić rekla je gostujući na K1 televiziji da svaka kriza ima veliki uticaj na živote dece u bilo kojoj zemlji, zato što se krize lako prelivaju iz jedne zemlje u drugu, poput Kovida ili ukrajinske krize.

'Deca najviše osećaju posledice krize'

"Prema procenama istraživanja koje smo mi radili, ona je drastično povećala broj siromašne dece u Srbiji. Moramo da apelujemo da mere koje se usmeravaju na najugroženija domaćinstva i porodice budu redovne i da se drži u fokusu od strane države", rekla je ona.

Prema njenim rečima te mere omogućavaju da se takva deca prate i obezbedi ono što im je najvažnije i ističe da Unicef pruža urgentnu finansijsku humanitarnu pomoć, da prebrode krizu, ali i da radi na jačanju drugih usluga da deca ne zaostaju u razvoju. 

"Deca najviše osećaju posledice krize, više od odraslih. Plaše se da ne izgube tok u obrazovanju, da su usluge zdravstvene zaštite dostupne, posebno za porodice koje imaju decu sa smetnjama u razvoju i kojima je neophodno da dobiju podršku da bi se te smetnje prevazišle. Usluge moraju da budu dostupne u svim opštinama i mestima. To su programi koje mi radimo i koji su uključeni u ovaj apel", rekla je Savić Đukić.

Ona je rekla i da se Srbija po globalnom indeksu davanja nalazi među prvih 40 zemalja u svetu, a da istraživanja pokazuju da su mladi veoma solidarni i žele da pomognu.

"Tokom novogodišnjih praznika je važno da podsetimo ljude da budemo solidarni i uključeni i da smo i sami srećni ako nekome možemo da pomognemo i učinimo malo", zaključila je Savić Đukić.

Siromašna deca zaostaju u rastu

Rukovodilac programa za praćenje prava deteta UNICEF-a Ana Prodanović, istakla je da deca u Srbiji pored finansijskih poteškoća imaju i druge probleme, što u praksi znači da dete može da se suočava sa poteškoćama, kako u finansijskom, tako i u ne finansijskom smislu.

"Kada pričamo o finansijskom, to znači da na raspolaganju ima vrlo malo novca u domaćinstvu. S obzirom na inflaciju i na povećanje cene rada, možda je ta cifra negde oko 15.000 mesečno. Ono što je bitno reći, da siromašna domaćinstva, kojih ima mnogo u Srbiji, takođe imaju i drugih poteškoća sa kojima se suočavaju. Prokišnjava im krov, nemaju sredstva da obezbede ogrev za zimu, nemaju pristup nekim sanitarnim i higijenskim uslovima, koje bi svako domaćinstvo trebalo da ima. U Srbiji imamo podelu, jug Srbije, posebno jugoistočna, ali i zapadna i jugozapadna Srbija, imaju lošiju situaciju u tom pogledu, nego što je ima Beograd. Vojvodina je između. Ono što je bitno reći, iako između dečaka i devojčica ili uzrasnih kategorija dece nema velikih razlika, po tom geografskom kriterijumu se dosta razlikuju. Veće je siromaštvo na jugu i seoskim područjima", rekla je Prodanović.

Kako je rekla, da bi deca imala osnovno potrebno je ono što država izračunava kao minimalnu potrošačku korpu, ali da veliki broj domaćinstava nije u mogućnosti da te neke uslove zadovolji. 

"Ono što je takođe bitno reći, da deca imaju neproporcionalne posledice života u siromaštvu zato što su ranjiviji u tom uzrastu, ali i neke stvari koje se u njihovom životu dešavaju sada, imaće posledice za ceo njihov život", rekla je Prodanović.

Dodaje da je Unicef izvršio poređenje oko 20 odsto najsiromašnije dece, naspram ostale i da su podaci pokazali da ta deca češće zaostaju u rastu, jer ne dobijaju nutritivnu potporu koja im je potrebna.

"Češće ne idu u vrtić i to je početak jednog dugoročnijeg izostajanja, nakon toga izostaju iz predškolskog programa, a kasnije Osnovne škole, što se reflektuje na njihov dalji život. Oni nakon Osnovne, kreću u srednju iz koje takođe češće izostaju, nego što je to slučaj kod njihovih vršnjaka. Imamo kod devojčica veoma specifičnu pojavu, ranijih ili dečijih brakova. Siromašnije devojčice su češće u ranom braku, nego svoje vršnjakinje", zaključila je Prodanović.