Projekat "velika matura": Državni ispit odlagan zbog neznanja đaka ili rampe fakulteta?

O državnoj maturi govori se još od 2009. godine, najpre je bila planirana za kraj ove školske godine i sadašnji maturanti radili su prošle godine probni maturski ispit iz maternjeg jezika, ali rezultati nikada nisu objavljeni.

Pominjalo se da je došlo do problema pri pregledanju testova zbog neadekvatnog softvera, a ubrzo je stigla vest da se matura odlaže za školsku 2025/26. godinu.

Psihološkinja Tišma objašnjava kako deca treba da polažu malu maturu: Trema poželjna, ali i čokolada

Zašto ovaj projekat državne mature nije zaživeo? O tome smo u emisiji „Popodne“ razgovarali sa predsednikom Foruma srednjih stručnih škola Miloradom Antićem.

"Priča o velikoj maturi počela još 2001. godine, za vreme ministra prosvete Gaše Kneževića. Jedino velika matura ima značaj kada se upisujete na državne fakultete i imate spisak želja. Kao i kod tzv. male mature, imate spisak želja dvadeset zanimanja, na osnovu rezulatata iz osnovne škole, dobijate mesto na osnovu broja poena. Onda je 2011. godine krenula ponovo priča sa velikom maturom, do danas nije postignut uspeh i loše je što nije zaživela. Imate ogroman otpor kod fakulteta, da studenti nemaju količinu znanja koja je potrebna za taj fakultet i smatraju da bi se srozao fakuletet ako se upisuje neko ko nije polagao prijemni ispit“, ističe Antić i dodaje:

„To je ogroman otpor, pa se tako i produžavalo neodržavanje. Ministarstvo je pogrešilo što je dozvolilo fakutetima da imaju test sklonosti. Ispiti koji bi bili na testu fakuleteta ne bi trebalo da budu isti kao ispiti na velikoj maturi. Vi položite veliku maturu, ali na medicini imate opet test, biologija i hemija. Znači, dupli posao i dupli rad učenika“.

Po konstalaciji stvari, polagala bi se velika matura i test na fakultetima, što bi za đake bilo dodatno opterećenje i dodatni stres. Fakulteti te odluke pravdaju time da deca iz srednjih škola izlaze sa nedovoljno znanja i da prijemni ispiti sprečavaju da na pojedine fakultete dođu đaci koji su nedovoljno edukovani za studije koje želi.

„U celu tu priču su uključeni Ministarstvo prosvete, Nacionalni prosvetni savet, ali i Akademija nauka. Ako oni kažu da je to dovoljno znanje da možete da studirate bilo šta, zašto nije postignut cilj. Ta mala matura ima ogroman cilj - da oslobodi učenika prijemnih ispita, traume, nerviranja, stresova. Ta velika matura je predviđena ovako u gimnazijima, da se polaže srpski i matematika, i još jedan izborni predmet. Ako ćete da studirate društvene nauke, sigurno ćete da izaberete društvene nauke. Ako ćete da studirate umetnički fakultet, predviđeno je polaganje srpskog, umetnički predmet i umetnički  rad. Za stručne škole, srpski i završni stručni rad. Ako završite srednju stručnu tehničku školu, ne možete da upištete medicinu. Imate pravo da polažete veliku maturu i u gimnaziji, srpski, matematika i opšteobrazovni predmet, morate dve mature da bi studirali prava, dupli je posao", kaže Antić.

Fakulteti smatraju da je to ispravan stav i da znanje koje đaci pokažu na velikoj maturi nije dovoljno za upis studija putem spiska želja.

"Naravno da možemo da zamerimo fakultetima taj stav. Tih 40 poena je uspeh u srednjoj školi, 60 odsto je veilka matura. Dođite vi, smislite pitanja. Neka faklulteti naprave pitanja i odgovore, pregledače, tih 60 poena obuhvata velika matura. Meni se čini da su ovde najveći kočničari fakluleteti", kaže Antić.

Od 2. do 6. juna 2025. održaće se probna velika matura, a već naredne godine, 2026. godine, kako je najavljeno, biće održana prava velika matura.

Koliko para treba da izdvojite pre upisa na fakultet: Detalj vodič kroz troškove prijemnog ispita