Pukovnik Savić o pripremama za nuklearni napad: Ove stvari obavezno morate poneti u sklonište

Spremite dovoljne zalihe hrane i vode za piće za najmanje 72 sata, uključujući konzervirani pasulj, energetske pločice, testenine, lekove i tablete joda. Napravite zalihe krompira, kupusa, šargarepe i konzervi bolonjez sosa. I, što je najvažnije, budite spremni da se sami snalazite. Ovakvi saveti su izdati u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, pa čak i u susednoj Hrvatskoj.

Strah od nuklearnog rata nije zaobišao ni Srbiju, zbog čega je predsednik Vučić nedavno upozorio: "Potpuno smo nespremni, nemamo dovoljno atomskih skloništa!". Da li su nam potrebni koferčići za sudnji dan, da li treba da rezervišemo mesto u atomskom skloništu i koliko je realna opasnost od nuklearnog rata, postaju ključna pitanja.

Obuka građana i priprema za eventualni napad

"Ne treba strahovati od nuklearnog napada, ali moramo biti oprezni i pratiti ozbiljan pristup Evrope u pripremama za vanredne situacije. Od 2006. godine mi nemamo organizovanu civilnu zaštitu i građani su prepušteni sami sebi. Deo nadležnosti je prešao na sektor za vanredne situacije, ali je potreban organizovan sistem civilne zaštite", smatra pukovnik Miodrag Savić.

Napominje da je važno insistirati na obuci građana za postupanje u vanrednim situacijama, ne samo tokom rata, već i u slučaju zvuka sirene ili potrebe za evakuacijom u sklonište, kako bi se svi građani znali pravilno ponašati i zaštititi.

Zloslutna najava? Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji

Skandinavci, Nemci, Britanci se spremaju za najgori mogući scenario. S druge strane Španci i Italijani kao da dolaze iz nekog drugog sveta, a kako ističe pukovnik Savić, svaka država ima svoj način razmišljanja.

"Skandinavci su prvi na udaru i definišu neke rizike za moguće dejstvo sa teritorije Rusije. Izdavanjem brošura oni podižu odbrambene pripreme stanovništva na najviši mogući nivo. Srbija mora da vrati sistem civilne zaštite iz prostog razloga što smo imali najmoderniji sistem, preuzeli su ga Slovenci, preuzeli su Hrvati, preuzeli su Rumuni, preuzeli su Mađari. Mi jedini nemamo jedinice civilne zaštite uopšte", kaže pukovnik Savić.

Prvo treba pripremiti skloništa u slučaju nuklearnog napada

"Prvo što treba uraditi, što Srbija treba da uradi, to je da pripremi skloništa. Ne štiti vas jod, voda i hrana od nuklearnog udara nego sklonište. Morate se skloniti u atomsko sklonište koje je od betonskog zida 1 metar i sa čeličnim vratima od 20 do 30 centimetara, zato što to štiti od gama zračenja. Jod ne štiti ništa od gama zračenja. Gama zračenje ubija ljude i ono probija kroz zid, kroz sve. Ulazi u sve, osim u metar betona i od njega štiti samo atomsko sklonište", kaže Savić.

Problem sa skloništima u Srbiji

Prema podacima koje je saopštilo Javno preduzeće "Skloništa", na prostoru naše države postoji više hiljada skloništa, od kojih je 1.442 na teritoriji 48 opština povereno na upravljanje ovom preduzeću.

Od ovog broja, čak 980 njih se nalazi na teritoriji Grada Beograda na teritoriji 15 gradskih opština. Najbrojniji je Novi Beograd sa 244 skloništa, zatim Rakovica sa 130 i Voždovac sa 107. Ipak, skloništa na teritoriji Barajeva i Surčina nisu pod upravom ovog javnog preduzeća.

Zlu ne trebalo: Japan gradi podzemna skloništa za slučaj da izbije rat na Tajvanu

Veliki je problem to što investitori više nisu u obavezi da grade skloništa.

" Ranije, po zakonu o odbrani pod nadležnošću Ministarstva odbrane, svaki investicioni objekat morao je imati sklonište ili uplatiti 2% od građevinske vrednosti u fond javnog preduzeća za skloništa ako je postojalo blokovsko sklonište. Na taj način je finansirano javno preduzeće za skloništa u Srbije", kaže Savić.

Napominje da je važno od sada sistematski pristupiti obuci građana.

Kladionice počele da primaju opklade da li će biti nuklearnog udara: Ako bude, ko će da naplati dobitak?

Prema Ustavu, građani imaju pravo na obuku i obavezu odbrane. Potrebno je sprovesti kolektivnu edukaciju, formirati jedinice civilne zaštite opšte namene i osposobiti svakog građanina. U prošlosti su građani imali komplete za ličnu zaštitu, a iako smo to smatrali prošlim vremenom, svaki period nosi svoje rizike. Država je dužna da obezbedi građanima obuku, osposobljavanje i uvežbavanje, prenosi Blic.