Razlika između realnog i virtuelnog: Da li video igra može da gurne dete u nasilje?

O razlozima napada na učenike u školi "Vladislav Ribnikar", ne možemo da govorimo, njih zna dečak koji je za to osumnjičen.

Ipak, predstavnici vlasti juče su ponovili tezu da su uticaj imale i video igre. Komentari osnovaca na društvenoj mreži TikTok, u vezi sa jučerašnjim tragičnim događajem, a u kojima se koriste izrazi iz nasilnih popularnih igara, samo su pojačali tu tezu. 

Da opišu višestruko ubistvo u školi "Vladislav Ribnikar" deca su koristila gejmerske izraze koji govore o virtualnim ubistvima.

I pored toga što su igre sve više u životima dece, stručnjaci navode da ne postoji direktna veza između nasilnih kompjuterskih igara i vršnjačkog nasilja.

"Uticaj video igrica može da bude jedna od tačaka, za koju ne možemo da kažemo da ne postoji, ali nije ključna tačka koja će deci preokrenuti život i potpuno ih gurnuti u nasilje", ističe psiholog Marija Milenković.

Ona navodi da najveći uticaj na dete ipak imaju roditelji. Ukoliko nisu dovoljno prisutni ili je komunikacija među članovima porodice loša, dete može da usvoji neke negativne oblike ponašanja na internetu.

Međutim, vrlo je jasna razlika između realnog i virutelnog, kaže Gavrilo Maksimović, učenik osmog razreda koji igra igrice od kada zna za sebe.

Ranije je igrao, kaže, mnogo više, sada je pred njim srednja škola. Kaže da ga igre opuštaju.

"Uglavnom se osećam opušteno i volim da igram igrice da se odmorim. Mislim, ja ne bih igrao igrice koje me frustriraju, nikad se ne uživljavam toliko. Uopšte se ne osećam nasilno. Ja ne povezujem ubijanje u igrici i ovako. To je totalno druga stvar", kaže on.

Nasilne video igre, u koje spadaju i pucačine, vrlo su popularne na svetskim gejming platformama.

Najpopularnija igra tog tipa je "Counter Strike", koju svakog trenutka u svetu igra oko milion ljudi.

Neke od tih igara su veoma realistične, poput igre "Unrecord" koja je napravljena fotorealistično.

Ipak, početnu tezu, da igre pospešuju nasilje, ne možemo da potvrdimo, jer sudeći po izjavama naših sagovornika, one ne utiču na ponašanje dece.

Ali sigurno možemo da potrvdimo da bi vreme provedeno ispred računara trebalo da bude umereno i pod nadzorom roditelja.