Reciklaža u Srbiji: Loše navike je teško iskoreniti, ali nije nemoguće

Novi Beograd dobio je nove kontejnere za staklenu ambalažu. Koliko će to promeniti navike naših sugrađana?

Koliko puta vam se desilo da se vratite sa putovanja i da vam glavni utisak o gradu bude koliko je on čist? 

Za srpske gradove ne može da se kaže da su čisti kao apoteka, možda upravo zato što su reciklažne stanice retke, a građani nezainteresovani. Beograd je samo primer.

Građani kažu da ljudi nemaju naviku da recikliraju, jer nema ni infrastrukture za takvo nešto.

U Beogradu se dnevno generiše 1.500 tona komunalnog otpada. Ipak, oni koji se profesionalno bave reciklažom, otkrivaju brojke koje su pomalo iznenađujuće.

"Sedamdeset posto građana u  Srbiji prema našim istraživanjima je ekološki svesno i želi da se bavi reciklažom i ubacuje otpad gde treba. Jedan procenat ne želi da razmišlja o tome, lakše im je, prolaze i vide kontejner i ubace ne razmišljajući šta tamo treba ili ne treba da ide", kaže Violeta Belanović, generalna direktorka Sekopaka.

"Građani su spremni da recikliraju, sa druge strane oni bi zaista želeli da vide da to što su odvojili, šta zaista na kraju ode na reciklažu i bude upotrebljeno na pravi način, ne u isti kamion u jednoj crnoj kesi", ističe Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj NALED.

Na teritoriji Srbije reciklira se 46 odsto stakla i 65 posto ambalažnog otpada, što, jasno poručuju sagovornici - nije dovoljno. I to nije jedini problem.

"Otpad koji se ipak sakupi i komunalnim kontejnerima i delom u posebnim kontejnerima za ambalažu, taj materijal nije dovoljno čist. Ključ je u stvari da mi na samom izvoru otpad razvrstamo i dobijemo čist materijal već kada on izađe iz naših stanova i kuća", kaže Krstović.

Projekat postavljanja zvona za reciklažu stakla odvija se u 15 gradova i opštine Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. 

Sagovornici zaključuju da nam preostaje da učimo jedni od drugih jer je smeće - svuda smeće.