Srbija zatrpana otpadom, a reciklaže skoro pa i nema: UNA analizira - gde nestaju vredne sirovine iz smeća i šta je rešenje?

U Srbiji se reciklira tek 17 odsto otpada, a ostatak koji, prema nekim procenama, vredi čak 50 miliona evra, svake godine završi na deponijama.

Dok Evropska unija od svojih članica traži da prikupe više od 90 odsto ambalaže, mi se borimo sa mešanim smećem i nedostatkom kanti za razdvajanje otpada. Ipak, rešenja postoje – od modernih sortirnica do povratka dobro poznate kaucije.

Bačena odeća napuni 200 olimpijskih stadiona: UNA istražuje kolika je svest građana o zaštiti životne sredine

Reciklaža postaje isplativa: UNA istražuje kako sistem vraćanja ambalaža menja navike u Srbiji

Svake godine u Srbiji se stvori oko tri miliona tona komunalnog otpada. Iako zakon propisuje da bi procenat reciklaže trebalo da raste, u praksi se suočavamo sa problemom – sve što bacimo, završi na istoj deponiji. Zastoj nastaje na samom početku lanca.

„Kada je komunalni otpad u pitanju vi imate toliko zagađenu plastiku ili druge materijale da vrlo često ne možete da ih iskoristite da bi dobili isti nivo kvaliteta proizvoda, nego morate da smanjite. Kada jednom pomešate plastiku vi ne možete ponovo da dobijete ono što je bio taj proizvod“, objašnjava za UNU predsednik Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović.

Najveći deo onoga što bacimo, uključujući i dragocene sirovine poput plastike, papira i metala, završi na nekoj od preko dve i po hiljade divljih deponija. 

Dok plastika mešanjem gubi vrednost, metal prkosi statistici. Aluminijumska limenka može da se reciklira beskonačno, a gubici u tom procesu gotovo su zanemarljivi.

„Metali od kada su prvi put iskopani se recikliraju i to je ono što mi uvek kažemo metal recycles forever, zato što je to tako jednostavna reciklaža, nema odvajanja. Ona je potpuno aluminijumska, znači ona se treba samo istopiti, dobija se potpuno isti kvalitetan materijal za novu limenku. Tokom topljenja limenki gubici su zaista minimalni, oko četiri odsto“, ističe za UNU predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja Jelena Petljanski.

Limenka je povoljna i zbog samog pakovanja. Zahvaljujući efikasnom presovanju, na kamion može da se stavi dva puta više limenki nego plastičnih flaša. Trenutno je u Srbiji aktuelan princip „zagađivač plaća”, što podrazumeva da su firme obavezne da finansiraju sistem prikupljanja ambalaže.

Stručnjaci su saglasni: procenat reciklaže bio bi znatno veći kada bi se uveo depozitni sistem.

„Finansijska inspiracija ljudima da učestvuju u reciklaži, jer oni kad kupuju svoj proizvod plaćaju određenu sumu, kada vrate onda dobijaju tu sumu natrag. To je obično nekih 10-15 dinara u zavisnosti šta bi se odredilo u Srbiji i dovodi do procenata reciklaže do procenata od 90 odsto za samo tri godine“, ističe Petljanski.

Za ekološku Srbiju: UNA je proverila gde se to od reciklažnog materijala prave lutke za decu

„To je klasična kaucija, gde vi zajedno sa onim što kupite kao proizvod platite dodatnu da kažem depozit ili kauciju za ambalažu, jer vama u suštini ne treba ambalaža nego što je unutar te ambalaže“, pojašnjava Jezdimirović.

Pored depozita, rešenje za velike gradove poput Beograda jeste moderna sortirnica koja bi iz mešanog smeća „izvukla” ono što vredi. Dok čekamo da ambalaža ponovo dobije svoju cenu u dinarima, prvi korak ostaje na nama – da je bar ne bacamo u istu kesu sa ostacima hrane. Sudeći po mnogim kantama u gradu, i to je izazov.

Humanost kroz reciklažu: Kraljevo dobilo prvi aparat za hranjenje uličnih životinja

Reciklaža stare odeće: Zašto je pustinja Atakama ključna kad pričamo o održivosti materijala?