Stereotipi i vaspitanje kroz generacije

Deca se s rodnom pristranošću susreću u najranijoj dobi, a ona posredno gradi njihove stavove i uverenja koja utiču na razvoj njihovih međuljudskih odnosa i odnosa sa samim sobom. 

Rodni stereotipi uče se već u vrtiću i školi kroz način odevanja devojčica i dečaka, prenose se na decu nuđenjem igračaka i igara za devojčice i dečake, a i mediji se različito obraćaju dečacima i devojčicama. 

Ali, najviše učimo u porodici. Koliko i dalje robujemo rodnim stereotipima i kako se vaspitanje menjalo kroz generacije, donosimo u priči.

Svi muškarci su isti, ali kad rodiš on će se smiriti. Pa ne moraš na svaku njegovu baš odgovoriti. Moj sin te jako voli. Kad je malo nervozan, skuvaj mu nešto, ugodi mu. 

Sigurno ste čuli nešto od ovih reči iz usta vaših baka, mama ili svekrva. To su rodni stereotipi. Oni su nesvesni, ponekad tačni, a ponekad ne. Svi ih imamo i oni nam pojednostavljuju svet, ali nas i ograničavaju. Najstarije generacije, one rođene posle Drugog svetskog rata, tradicionalno su vaspitani. Oni su odgajali svoju decu koja danas imaju vlastite unuke.

"Ja sa dobrom duhu vaspitavana s bakom i dedom i mi smo tako našu decu odgajali. Mislite li da se na takav način odgajanja dece više isplatio? Više se isplatilo, bolje nas poštuju i sada. Osećaju kada smo bolesni, kada treba da nas povedu kod lekara", govori gospođa Zora iz Beograda.

Radomir Radojčić mišljenja je da čestita porodica mora decu vaspitavati da ne kradu, ne uništavaju, ne budu zlonamerni i da budu pristojni. Dodaje i da iz domaćinske kuće mora izaći čovek koji može svima služiti za primer.

"Njihova deca svoju su decu, danas isto roditelje, već malo drugačije vaspitavali. Direktno nisam vaspitavana tako da kao žena ti imaš svoj posao, suprug svoj, ali ono čemu sam bila izložena su bili neki uzori u mom životu. To su bili moji roditelji, moji bake i dede. Dosta sam provela vremena s bakom i dedom kada su bili mlađi i zapravo sam odrastala gledajući kako taj njihov odnos funkcioniše. Deda je bio tu da zarađuje novac, a baka da brine o kući i odgaja porodicu. Što se već roditelja tiče oni su nas zajednički odgajali iako je mama bila dominantnija", rekla nam je Nataša Zec iz Zagreba.

Nataša danas odgaja svoje dvoje dece i rekla nam je kako ih vaspitava. 

"Ne trudim se da im objasnim koja je uloga kog pola. Suprug i ja ih odgajamo svojim primerom. Tako da oni žive u porodici u kojoj je normalno da mama radi duže, a da tata skuva ručak", kaže Nataša.

Preskočili smo jednu generaciju i već vidimo promene. Ali kako kaže takozvana generacija Z rođena nakon 1995. godine? Kako oni gledaju na vaspitanje i rodne stereotipe u porodici?

"U današnje vreme kada smo svi jednako na svakom nivou hoće li muškarac presvući dete ili pomoći ženi u kućnim poslovima je stvarno nebitno", misli Marijana iz Banja Luke

Sanja Sarnavka veći deo života bori se za jednakost muškaraca i žena. Majka je dva sina i ima unuke. Kaže da su vaspitanje i tradicija na ovim našim prostorima neuništivi. Ali ipak vidi pomake.

"Danas već vidimo da su reakcije mlađih muškaraca i žena puno jače i glasnije na glupe reklame, na seksizme, na te stvari. Menja se ali za moj ukus presporo", ističe Sarnavka.

Kada je u pitanju ravnopravnost polova, prema podacima UN-a najnaprednije su skandinavske zemlje, poslednje afričke, a zemlje Zapadnog Balkana su otprilike u sredini gornjeg dela ovog popisa.

Ali niti jedna zemlja nije dostigla smernice o ravnopravnosti koje predviđa UN do godine 2030.