Dan planete Zemlje: UNA pita - Šta svako od nas može da uradi da sačuva planetu?

Čovekovo delovanje - od industrije do svakodnevnih navika, primarni je uzrok zagađenja vazduha, zemlje i vode.

Svakog 22. aprila, više od milijardu ljudi u skoro 200 zemalja sveta ujedinjuje se sa jednim ciljem - da zaštiti našu životnu sredinu. Dan planete Zemlje nije samo datum u kalendaru, to je najveći građanski pokret na svetu koji nas podseća da budućnost prirode zavisi od odluka koje donosimo danas.

Zasađen jasen povodom Dana planete Zemlje: Tamara Vučić posetila Ustanovu za decu i mlade "Sremčica"

Nešto se dešava sa rotacijom Zemlje: Naučnici otkrili promenu kakva se nije desila 3,6 miliona godina

Fokus 2026. godine je na poruci „Naša snaga, naša planeta“. Ta tema nas podseća da moć nije samo u rukama političara. Poslednji izveštaj o stanju planete upozorava da su svi ekosistemi ugroženi, a da je situacija najkritičnija sa slatkovodnim sistemima.

Zato dok se velike sile dogovaraju, pravi posao moraju da rade ljudi na terenu – da organizuju lokalne akcije i čuvaju reke i šume. Da bi se priroda sačuvala, najvažnije je da je razumemo od malih nogu.

Upravo to rade osnovci na jugoistoku Srbije.

„Stara planina jedna od retko očuvanih zaštićenih područja u Srbiji. Zapravo i čitava ideja jeste da ona takva ostane, a da bi ostala važno je da svi oni koji tamo žive i vole Staru planinu nauče kako izgleda suživot čoveka i prirode. Mi smo sa odeljenjem škole Osmi septembar, učenici šestog razreda, obišli Rosomačke lonce, klisuru i vodopad Tupavicu, ali ne samo obišli, imali i niz igrica, edukativnih sadržaja da bismo to i približili“, kaže za UNU Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF.

Znanje dobija pravu vrednost tek kada se pretoči u praksu, a sa globalnog nivoa konačno stižu neke vesti koje daju nadu. A 2025. godina ostaće upisana kao istorijska prekretnica u energetici, ali i očuvanju pojedinih životinja.

„U Evropskoj uniji u toku 2025. obnovljivi izvori energije su proizveli više struje nego fosilna goriva po prvi put. Razlika je jedan procenat, ali se računa“, objašnjava ekspert za energetsku tranziciju Beogradske otvorene škole Ognjan Pantić.

„Gde je možda uočljiv pomak jeste vraćanje nekih vrsta, poput evropskog bizona. Mi sada imamo uvećan broj evropskog bizona, ali i to je velikim delom zahvaljujući delovanju organizacija poput naše, koje se bave zaštitom biodiverziteta i ugroženih vrsta i očuvanjem nijhovih staništa“, ističe Ugarković.

Upravo to povezuje globalne statistike sa ovogodišnjom krIlaticom „Naša snaga, naša planeta“ – dokaz da moć zaista potiče od nas samih.

„Moć leži u zajednicama, lokalnom nivou, regionalnom nivou, školama, komšiluku, na neki način se kroz slogan šalje poruka da ljudi treba da uzmu stvari u svoje ruke, koliko je to moguće i da svojim ličnim delovanjem primerom, zalaganjem daju svoj doprinos zaštiti planete“, objašnjava Pantić.

Jer, na kraju, planeta ne čeka velike odluke sa vrha – ona diše onako kako je mi, u svom dvorištu i svojoj zajednici, čuvamo.

Život bez matične zvezde: Šta bi se desilo sa našom planetom da Sunce jednostavno nestane?

Planeta u "crvenom": Naučnici potvrdili jezivo ubrzanje - zemlja se zagreva brže nego ikad