Šume teško stradale, ni ptice nisu uspele da pobegnu: Šta je ostalo od Deliblatske peščare?

Vatrogasci se i dalje bore sa posledicama velikog požara koji je zahvatio Deliblatsku peščaru, specijalni rezervat prirode, poznat kao jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Evropi. Iako je situacija trenutno stabilna, redovna dežurstva vatrogasaca ne prestaju, jer na pojedinim mestima i dalje postoji opasnost od podzemnih požara koji mogu da tinjaju u korenovom sistemu i ponovo se aktiviraju ukoliko se pojača vetar. 

Dok se čeka da teren bude dovoljno bezbedan za detaljna istraživanja, stručnjaci kažu da će procena štete biti dugotrajan i složen proces i naglašavaju da sanacije traju dugo, koštaju puno i da treba da budu pravilno usmerene.

Aktivno 20 požara na otvorenom širom Srbije: Lokalizovana stihija na planinama Stolovi i Goč, nema povređenih

Nadljudska borba u Deliblatskoj peščari: Vatrogasci gaze pesak od 50 stepeni sa opremom od 20 kilograma

Oni navode da će sanacioni ili krovni plan obuhvatiti period od 2027. do 2030. godine i da će se pre toga raditi hitni sanacioni plan u čiju izradu će morati da budu uključeni stručnjaci  - ornitolozi, biolozi, botaničari i šumari.

Još nije moguće sa sigurnošću utvrditi kolika je površina zaista stradala, niti kakve su posledice po najvrednija staništa, biljne i životinjske vrste.

Direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandra Došlić kaže za Euronews Srbija da je prema podacima upravljača Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, "Vojvodinašuma", od 17. avgusta požarom zahvaćeno oko 3.960 hektara, od čega oko 3.111 hektara pod šumom.

Satelitski podaci i snimci, međutim, pokazuju znatno veću površinu, a ta procena je da je reč o više od 13.000 hektara.

"Ne treba sada diskutovati da li su ovi podaci ili satelitski podaci u pravu, to je pitanje različite metodologije. U svakom slučaju, požar još nije konačno smiren, jer postoji opasnost i od podzemnih požara koji mogu da tinjaju, zahvataju korenov sistem i, ne daj Bože, ukoliko bude vetra, ponovo se aktiviraju", kaže Došlić.

Konačna procena biće moguća tek kada multidisciplinarni stručni timovi budu mogli bezbedno da izađu na teren.

Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kaže zda će satelitski snimci biti dragoceni za utvrđivanje prostora koji su bili zahvaćeni požarom, ali da oni sami ne mogu pokazati koliki je stepen štete na svakoj pojedinačnoj lokaciji.

Stručnjacima, međutim, u velikoj meri pomažu podaci prikupljeni pre požara. Deliblatska peščara je poslednje tri godine bila predmet detaljnih istraživanja, pa sada postoji dobra baza podataka o tome koje su vrste i staništa postojali na određenim lokacijama.

"Mi, naravno, ne znamo ni tačan obuhvat požara, niti intenzitet na svakoj površini pojedinačno, tako da je tu sada nezgodno ocenjivati stepen štete", objašnjava Stojnić.

Iskustva sa ranijih požarišta pokazuju da vatra najlakše prelazi preko travnih staništa, intenzivnije zahvata žbunastu vegetaciju, dok su najteže posledice uglavnom u šumama, naročito četinarskim, a Stojnić navodi da su u Deliblatskoj peščari posebno ugroženi zasadi belog i crnog bora, ali i prirodni četinar – kleka.

"Oni najjače gore zato što imaju u sebi određene smole koje su gorive", rekao je on i dodao da su prethodna istraživanja požarišta pokazala su da su najjače gorela mesta pod borovima, ali i pod klekom.

Ipak, stručnjaci se nadaju da su travna staništa, koja su od posebnog značaja za biodiverzitet Peščare, na pojedinim mestima pretrpela manju štetu i da će moći brže da se regenerišu.

Posle požara oporavak šuma traje decenijama: Stručnjak upozorava da sa pošumljavanjem ne treba žuriti

"U šumama su te štete, naravno, mnogo veće, imajući u vidu i da je jednoj visokoj šumi potreban mnogo veći period da se razvije i samim tim i regeneracija ide značajno sporije", kaže Stojnić.

U pravljenju planova važna multidisciplinarnost

Jedan od prvih zadataka stručnih službi biće detaljno mapiranje staništa prema režimima zaštite.

Biće potrebno analizirati i stanje zemljišta – da li je uništen samo površinski sloj ili je požar zahvatio i dublje slojeve, koliko je oštećen humus i koliko je hranljivih materija izgubljeno.

"Dobro je što Pokrajinski zavod ima podatke iz prethodnog perioda o staništima strogo zaštićenih vrsta. To će nam biti jedan od parametara na osnovu kojih ćemo utvrđivati koliko je prirodnih vrednosti Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara uništeno", kaže Došlić.

Poseban problem mogu predstavljati invazivne vrste.

Stojnić je objasnio da je požar na pojedinim mestima ostavio velike površine otvorenog, golog peska, a da takav prostor može postati pogodno mesto za širenje vrsta koje nisu karakteristične za ovaj ekosistem.

"Velikim kretanjem, velikim brojem mašina, intenzivnim kretanjem ljudi, može da se desi upravo suprotno od onoga što želimo", upozorava Stojnić.

Zbog toga će, kaže on, obnova morati da bude multidisciplinarna i da uključi stručnjake iz zaštite prirode, šumarstva, poljoprivrede, stočarstva i zaštite od požara.

Iskustvo iz požara 1996. godine

Veliki požar iz 1996. godine do sada je bio jedna od glavnih tačaka poređenja kada se govori o požarima u Deliblatskoj peščari. Tada je bilo zahvaćeno između 3.800 i 3.960 hektara, od čega oko 2.200 hektara pod šumom.

"Kada poredimo sa sadašnjim podacima, same cifre govore da je obim ovog požara mnogo veći, istorijski gledano. Nemamo u ovom trenutku procenu i valorizaciju staništa, vrsta, ekosistemskih usluga, troškova vezano za turizam, pčelarstvo. Kada govorimo o razmerama, ipak bih sačekala da stručnjaci kažu svoje procene da bismo mogli da utvrdimo da li je ovo stvarno najveća ekološka katastrofa u smislu vrednosti tog područja", rekla je Došlić.

Iskustvo iz 1996. godine ipak može da bude dragoceno za ono što sada predstoji.

Prema rečima Nikole Stojnića, tadašnja istraživanja pokazala su da je travnim staništima bilo potrebno približno pet godina da se u strukturalnom smislu vrate u stanje slično onom pre požara.

Deliblatska peščara izazov i za iskusne vatrogasce: Pomoć EU produžena do 5. septembra

To, međutim, ne znači da su se vratila u potpuno identično stanje, jer je priroda promenljiva i ekosistemi se nakon poremećaja menjaju.

Srećna okolnost tadašnjeg požara bila je što je izgorelo relativno malo originalnih peščarskih šuma hrasta i lipe.

Jeleni - ključna vrsta

Posledice po životinjski svet mnogo je teže proceniti nego štetu na vegetaciji.

Stojnić kaže da prilikom požara iz 1996. godine nisu bila rađena istraživanja direktne štete na životinjama što je, dodaje on, vrlo teško istraživati, ali da su kasnije praćena obnovljena požarišta i brzina povratka različitih grupa životinja - od insekata, guštera i drugih sitnih organizama, preko ptica, pa do krupne divljači.

Pokazalo se da se, rekao je on, zahvaljujući pokretljivosti, životinje počinju vraćati čim se pojave prvi znaci obnove života, ali i da je populacijama potrebno vreme da ponovo dostignu raniju brojnost i da brzina oporavka zavisi od brzine reprodukcije svake vrste.

Jedan od najzanimljivijih aspekata obnove Deliblatske peščare biće upravo odnos prema jelenima, a Stojnić kaže da će upravo jeleni biti najveći izazov za stručnjake.

Stojnić ističe da je u poslednje dve, tri godine utvrđeno da su jeleni ključna vrsta koja drži Deliblatsku peščaru otvorenom i da se optimistično računa da se veći deo, bar te zdrave populacije, spasao iz požara.

"Upravo njihova velika brojnost, koja ima pre svega veze sa lovstvom, ima mnogo veću vrednost nego samu tu lovnu vrednost, a to je da se zahvaljujući jelenima otvaraju prostori njihovim kretanjem, ispašom, brstom, na mestima gde su rikališta. Oni otvaraju čak i onaj goli pesak, stvaraju jedno mozaično stanište. Jelen je značajan za sve druge vrste, od perunike preko onih malih insekata pa do ptica. Čini mi se da će taj izazov upravljanja i obnove jelena i jelenske populacije moći mnogo da nam pomogne u aktivnostima da priroda, ne samo kroz biljke, nego i kroz životinje, sama pomogne sebi", rekao je on.

EU zvaničnik o akcijama vatrogasaca u Deliblatskoj peščari: "Odlično rade, prate mape požara"

Posebno je zabrinjavajuće to što ni ptice, kao najpokretljiviji organizmi, nisu u potpunosti uspele da izbegnu požar.

"Neprijatno sam se iznenadio. Čak i ptice, kao ubedljivo najpokretljiviji organizmi na Deliblatskoj peščari, nisu uspele u potpunosti da pobegnu od ovog požara. Osim što su to visoki plamenovi, mnoge vrste na Deliblatskoj peščari nisu vrste koje lete na velikim visinama, nego se kreću od stabla do stabla. I tu su mnoge od njih bivale izgubljene u tom mozaičnom požaru", kaže Stojnić.

Veliki požar otvorio je i pitanje da li se Deliblatskom peščarom i dalje upravlja na način koji odgovara današnjim klimatskim uslovima. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da treba promeniti ekološki pogled na ovaj prostor i unaprediti planovi upravljanja zaštićenim područjima.

RHMZ izdao nova upozorenja: Preti velika opasnost od požara i poljoprivredne suše

Konačno dobre vesti sa Stolova: Požar pod kontrolom posle skoro mesec dana