"Sve je gorelo, zemlja se tresla": Meštani Straževice i danas pamte noć kada je pala prva NATO bomba

Straževica, brdo koje se uzdiže iznad Beograda, zauvek je ostalo upisano kao mesto na kojem je pala prva NATO bomba. U noći 24. marta 1999. godine, razornom eksplozijom počela je agresija na našu zemlju. Neprijateljske bombe i rakete, teške i do dve i po hiljade kilograma, padale su bez prestanka, danju i noću, pretvarajući čitav kraj u prizor koji je ličio na pakao na zemlji. Tlo je podrhtavalo, nebo je gorelo, a zvuk sirena i detonacija unosio je strah u svaki dom. 

Sećanja na dim, ruševine i neizvesnost i dalje žive među ljudima koji su preživeli NATO agresiju 1999. godine. Tih prvih dana, Straževica je postala jedna od glavnih meta bombardovanja. Dok su danima odjekivale detonacije, većina stanovnika napustila je tu gradsku četvrt. Među retkima koji su ostali bio je i Dejan Đaković, tada učenik trećeg razreda srednje škole. Seća se da u prvim trenucima nije mogao da poveruje da je bombardovanje zaista počelo. Vrlo brzo, strah, neizvesnost i iščekivanje novih udara postali su svakodnevica.

Lavrov oštro: "Bombardovanje Jugoslavije dokaz pravnog rata protiv suverenih država"

Kasetno bombardovanje Niša - 27 godina kasnije: Miloje Ilić za UNU o danu kada je izgubio trudnu ćerku Ljiljanu

"Sećam se baš kad smo bili tu kad je pala ta najveća bomba. Mi smo bili tu. I bukvalno je prštalo je na sve strane. Vrata, posle toga kad je pukla bomba, ti u tom trenutku se ne sećaš ničega, ali znaš da vrata nisi mogao da otvoriš kako treba, ni jedna. Sva su bila izvaljena iz štokova. Nismo mi imali gde da se krijemo, mi smo tu, pa smo tu. I sada uvek je bilo to kao neće da gađaju nas kao stanovništvo, gađaće ovde vrh. I svi smo se nadali u tom trenutku, neće nama ništa da bude", ispričao je za UNU stanovnik Straževice Dejan Đaković.

Uprkos nadi meštana da će bombe zaobići naselje i da će gađati isključivo vojni kompleks i radarske antene na vrhu brda, Straževica je postala jedno od najviše bombadovanih mesta tokom agresije. Snažne eksplozije osećale su se kilometrima daleko.

"Geleri i od kamenja je uništavalo krovove i dosta komšija tokom bombarodavanja kako promeni krov, crepove, tako padne bomba i opet se polome crepovi i opet i opet i opet .... Bila je ta jedna velika baš bomba koja je pala u nekom trenutku, možda posle 20 ili 15 dana, koja je baš rastresla. Nama je polomila štokove, vrata, oštetila kuće ljudima", naveo je on.

Upravo takvu sudbinu doživeo je i Miroslav, koji je ostao bez krova nad glavom. Tokom svih 78 dana rata, njegov život se odvijao između detonacija, sirena i pitanja da li će naredna noć proći bez tragedije.

"Tu je pala bomba ovaj, direktno udarila u temelj, sa one strane, tamo do istoka, u temelj i odnela, skoro kuću celu. Mislim razrušila načisto, tako da nije uopšte, nema popravke njoj, ništa", rekao je za UNU Miroslav Ivić.

Eksplozivni projektili ostavljali su za sobom razaranja, ali i trajna sećanja na dane kada je život pod bombama bio surova svakodnevica. Strah i nemoć uvlačili su se među ljude koji su uporno pokušavali da nastave normalan život uprkos opasnosti.

"Ja sam išao sa posla, iz Batajnice sa aerodroma, i kad sam izlazio odozdo jednim komšijom - preko nas, to je isto kao avion. Ta bomba, skoro kao avion, beli se onako i udarilo je u brdo gore i geleri su otišli po putu. ... Svi su bili uplašeni. Bili su svi zamišljeni šta će da bude dalje", prisetio se sagovornik.

I danas, kada se detonacije odavno više ne čuju, Straževica nosi ožiljke koje vreme nije iscelilo. Porušeni krovovi su obnovljeni, ali sećanja ljudi koji su noći provodili pod bombama ostala su zauvek ista. Ispod brda koje je nekada bilo meta, ostale su priče o strahu, preživljavanju i snazi običnih ljudi da opstanu i onda kada je najteže.

Dan kada je F-16 pao na Cer: Pre 27 godina 3. divizion oborio ponos Amerike, završio u šumama Nakučana

Heroj koji nije zaboravljen: Budimir Komarica za UNU o ocu kojeg nije upoznao zbog NATO bombi