Sve veći ekološki jaz: UNA istražuje - zašto je Srbija pala na svetskoj rang listi održivosti?
Od nas su lošije samo dve evropske zemlje
Autor: Srđan Ristić
26.07.2026. 21:00
Podeli:
Srbija je pala za sedam mesta na rang listi održivosti i zaštite prirode. Prema najnovijem globalnom Indeksu ekološkog učinka, koji izrađuju prestižni univerziteti Jejl i Kolumbija, naša zemlja zauzima 69. mesto u svetu. Tako je u svetu, međutim, u Evropi smo na začelju — od nas su lošije rangirane samo Bosna i Hercegovina i Moldavija.
Obimna globalna analiza obuhvatila je 177 zemalja sveta na osnovu 47 različitih indikatora. A da bi se došlo do Srbije na ovoj listi — mora mnogo da se vuče nadole... Čak 19 od 20 najbolje plasiranih zemalja u 2026. godini nalazi se u Evropi. Za razliku od komšija na Balkanu koji napreduju, naša zemlja beleži blagi pad.
"Slovenija je prilično visoko kotirana, u nekim kategorijama je među top 5 u svetu. Radi se o državama koje su dosta unapredile svoju komunalnu infrastrukturu, dakle infrastrukturu za upravljanje otpadom, preradu otpadnih voda, koje su radile, posebno Slovenija, na zaštiti područja i očuvanju prirode", rekao je za UNU Ognjan Pantić, ekspert za energetsku tranziciju Beogradske otvorene škole.
Najlošije ocene Srbija je dobila u kategorijama koje direktno utiču na zdravlje građana i opstanak prirode.
Izloženost opasnim PM 2.5 česticama pozicionira nas u donju polovinu svetske liste. Tamo nas dovodi i situacija sa prirodnim staništima - imamo svega 10 odsto vlažnih područja u odnosu na nekadašnje stanje.
Svetle tačke, poput smanjenja emisije azot-dioksida i kapaciteta naših šuma da upijaju ugljen-dioksid, nisu dovoljne da poprave opšti utisak.
"Nije da ne postoji svest kod ljudi kako bi to moglo da se radi. Mi imamo brojne primere i kompanija i individualno ljudi koji na neki svoj način prave mini kompostane ili zaokružuju u svojim domaćinstvima, sada popularno nazvano, sistem cirkularne ekonomije, ili pokušavaju da skladište ulje koje proizvode u svojim restoranima, pa šalju gde je moguće to ulje preraditi i ponovo iskoristiti. Ali to su sve na mikro nivou rešenja koja bi zahtevala neko sistemsko rešenje", ističe za UNU Aleksandra Ugarković iz Svetske fondacije za prirodu - Adrija.
Tek onda kada nam ekologija bude na umu pri svakom planu i koraku - stvoriće se prilika za napredak u odnosu na druge zemlje.
"Poruka za kraj je da se te države što su napredovale izdvajaju u odnosu na Srbiju po tome što oblast zaštite životne sredine nije tretirana samo kao jedna stavka na spisku, nego je pitanje zaštite životne sredine integrisano u sve druge politike, u razvojnu politiku — o životnoj sredini se vodi računa i pri razvoju infrastrukture i pri planiranju privrede. Celokupan takav pristup može da da dobar rezultat", dodaje Pantić.
Ekološka tranzicija zato ne sme ostati tek mrtvo slovo na papiru ili sporedna stavka u budžetu. Bez sistemskog planiranja i ozbiljnih ulaganja u infrastrukturu, jaz između Srbije i ostatka Evrope biće sve veći.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
