Tišina jača od reči: U Malom Orašju i Duboni obeležena godišnjica tragedije uz pomen i memorijalni fudbalski turnir "Živite"

U tišini i bolu koji ne jenjava, porodice stradalih i danas se vraćaju uspomenama na svoje najmilije. Svako od njih nosi svoju priču, ali i istu prazninu koja je ostala nakon 4. maja 2023. godine.

U selima kod Mladenovca i Smedereva, tim povodom danas su održani komemorativni programi u znak sećanja na mlade koji su stradali u masovnom ubistvu.
Prikazan je i kratki film posvećen žrtvama, dok je na stadionu "Ravni Gaj" održan memorijalni fudbalski turnir pod nazivom "Živite".

Psihoterapeut o majskim tragedijama: Ni posle tri godine nismo dovoljno naučili, memorijalni centar neophodan

Beli baloni na nebu iznad Malog Orašja: "Ne smemo dozvoliti da tišina postane zaborav"

U Malom Orašju i Duboni jutros su vence i cveće položili članovi porodica stradalih, rodbina, prijatelji, meštani i politički zvaničnici. U Duboni, gde su ubijeni brat i sestra Milan i Kristina Panić, kao i Dalibor Todorović, najbliži su se oko 10 časova okupili na pomenu.

Otac Milana i Kristine poručio je da se ni posle tri godine ništa nije promenilo i da uspomena na njih ne bledi, već naprotiv, svakim danom sve više nedostaju.

"Teško mi je da prihvatim da više nemam sina i ćerku. Teško mi je da prihvatim da nikada neću više da ih vidim i ne znam ni sam kako se nosim sa tim, ali guramo napred. Njihov gubitak ne može niko da nadoknadi. I meni je teško kada se skupljamo u ovolikom broju, baš na ovakav način. Mi smo trebali da se skupljamo u ovolikom broju - da ženim sina i da udajem ćerku, a mi se skupljamo povodom ovog tužnog dana", rekao je otac ubijene Kristine i Milana, Saša Panić.

Sveštenici su rano jutros služili pomen za devetoro mladih, a među okupljenima bili su i bliski prijatelji tragično nastradalih. Na njihovim licima moglo se videti da i danas tuguju za svojim drugovima i da se sećaju zajedničkih trenutaka s njima koje, kako kažu, nikada neće zaboraviti.

"Najteže je njima koje nema. To je, šta da kažem, neka tužna slika. Selo opet malo živi, da kažem. Nije to život, to je preživljavanje da kažem. Sećamo se svakog dana na njih, ne samo 4. maja. I tako sad neku borbu, sa prijateljima, sa drugarima smo non-stop smo zajedno svi. I u toj tugi pronalazimo neku volju za životom, jer znamo da bi oni bili srećni, kad bi nas videli srećne. Tako da se borimo da ostane sećanje na njih, i da se nikada ne zaboravi šta se desilo i da se ne zaboravi kakvi su to ljudi bili", kaže prijatelj ubijenih Jovan Stevanović.

Nakon polaganja venaca, priređen je program sećanja na žrtve masovnog ubistva. Prikazan je video-snimak sa fotografijama mladih koji su stradali, a zatim su pročitana njihova imena i kratke biografije, dok je u nebo pušteno nekoliko desetina belih balona.

"I dalje je bol isti. Porodice su očajne. Naime, još uvek nisu dobili odgovor na pitanje - zašto? Zašto se ovo desilo, koji je bio motiv? Zašto je neko pucao u njihovu nevinu decu, koji nisu bili ni sa kim u sukobu ni u svađi. I šta je uopšte bilo u glavi tog čoveka, da tako nešto uradi", kaže advokat Stefan Stefanović.

Nakon komemoracije, na stadionu FK "Ravni Gaj", u čast stradalih odigran je memorijalni fudbalski turnir pod nazivom „Živite“. I dok porodice i prijatelji pokušavaju da pronađu mir, ostaju i pitanja na koja za mnoge još nema dovoljno odgovora.

U Malom Orašju i Duboni i danas se stoji u tišini koja govori više od reči. Svaka okupljena porodica, svaki pogled i svaka suza, podsećaju da vreme ne briše gubitak, ali i da sećanje ostaje jedini način da onih kojih više nema i dalje budu prisutni.

Tri godine od masovnog ubistva u Duboni i Malom Orašju: Srbija se seća stradalih mladih ljudi

Otac ubijene Angeline za UNU: Bol ne prolazi ni nakon tri godine, očekujem presudu roditeljima do leta