Trka za savršenim izgledom jača nego ikada: UNA pita - znamo li granice estetskih zahvata?

Estetski zahvati odavno više nisu privilegija poznatih i starijih. Sve češće, na vrata estetskih klinika kucaju – mladi i deca.

Društvene mreže postale su ogledalo u kojem se ne vidi stvarnost, već filtrirana verzija lepote. Koliko je tanka granica između perfekcije i opsesije sopstvenim izgledom?

Estetski tretman u Turskoj odnosi živote: Operacija od 50.000 evra ima ogromne posledice

Ispucale pete nisu samo estetski problem: Saveti za negu, korak po korak

Savršena koža, pune usne i naglašene jagodice standard je koji se lako nameće, ali lekari kažu, teško dostiže. Plastični hirurzi beleže sve veći broj mladih pacijenata, sa preciznim zahtevima. 

Fotografije sa interneta postaju model, a lice projekat koji treba "popraviti".

"Pošto je generalno i estetika i nastala iz neke potrebe za rekonstrukcijama kada su postojale potrebe za rekonstrukcijom zbog ablacije nekih tumora, gde su postojali realni defekti. Onda se to polako pomeralo ka korekcijama zdravih ljudi. Ne možete vi usnu gornju da pravite dominantnom, ako je priroda nametnula da je donja dominantnija 1,5 do 2 puta od gornje. Znači čovek treba da ima neke svoje postulate i proporcije sa kojima znaju kako ide pa da se time rukovode", objašnjava za UNU estetski hirurg Puniša Ružić.

U trci za idealom, granica između želje i potrebe postaje sve tanja. Međutim, uz adekvatnu konsultaciju sa lekarom, korekcije mogu izgledati prirodno.

Rizici lepote: Doktorka za UNU otkriva gde je granica dobrog ukusa i šta se desi kada se ona pređe

"Na prvoj godini fakulteta odlučila sam da uradim korekciju usana zato što nisam bila zadovoljna njihovom debljinom, dakle, mislila sam da su mi usne previše tanke i iz tog razloga odlučila sam se na tu korekciju. U pitanju je 1ml hijalurona i to je izgledalo potpuno skladno iz razloga što sam ja to podelila na dva dela, odnosno - 0,5 ml materijala je otišla u gornju, dok je druga polovina materijala otišla u donju usnu i izgledalo je skladno", objašnjava nam novinarka Mia Đaković.

Psiholozi upozoravaju da ono što počne kao bezazlena korekcija, može brzo da preraste u nezadovoljstvo koje nema kraj. Trka za "savršenim izgledom", kažu, danas je jača nego ikada.

"Rizik od ovakvih intervencija je velik, zato što se svako nezadovoljstvo, dalje rizikuje da opet radite intervencije na sebi, a vi na takav način samo bivate nezadovoljni svojom slikom samo zato što ona i dalje nije savršena. I upadate u taj rizik bavljenja sobom odnosno fizičkim izgledom i njegovim njegovanjem fizičkog narcizma", objašnjava za UNU psiholog Zoran Musterović.

Između samopouzdanja i nesigurnosti, estetski zahvati za neke postaju način da preuzmu kontrolu nad sopstvenim izgledom. 

Za druge – korak ka začaranom krugu poređenja i nezadovoljstva. Jer u vremenu kada je lepota dostupna na klik, prirodnost sve češće postaje izuzetak.

Zašto lakše pamtimo "lepe" reči?

Svi bi hijaluron - moderno, ali opasno: Dr Novaković za UNU objašnjava zašto imamo sve više lažnih stručnjaka